Japanci pali na Moravac

ODSVIRAJ nam, molim te, "moravac", a posle kolo - "rumenku"!

Ova rečenica ne bi iznenadila nikog u nekoj srpskoj kafani, ili u nekom našem klubu u dijaspori... Ali jeste neobično ako je to muzička želja veće grupe Japanaca i to usred Tokija. Tražili su da im je ispune Beograđanka Sandra Milošević, jedna od tek nekoliko dama koje u Srbiji izvode tradicionalnu srpsku muziku na harmonici. Ona se sa koleginicom Bojanom Ćaldović, profesionalnom igračicom narodnih igara, nedavno vratila iz Zemlje izlazećeg sunca, gde su u šest gradova održale 12 seminara o našoj etno-muzici.

Pročitajte još: Japanci igrali kolo i pili šljivovicu

Kako kaže Sandra, dočekali su ih iznenađujuće odlično poznavanje srpske tradicije, simpatije i poštovanje prema našem narodnom melosu i pokretu.

- Predavanja o srpskoj narodnoj igri i muzici u kojima smo učestvovale, priredila je organizacija "Tokio folklor riport" i način na koji su Japanci reagovali, potpuno nas je ostavio bez reči - priča Sandra. - Predavanja smo održavale u njihovim društvima koja se bave negovanjem japanske tradicije, ali i igrama drugih naroda. Ipak, nisam očekivala da poznaju naše igre, pa čak i manje poznata kola, koja nisu mnogo popularna.

Pročitajte još: Japanka doktorira na srpskom turbo-folku!

Časovi su trajali od dva i po sata do pet sati, a polaznicima su pokazali 18 koreografija igara iz cele Srbije.

- Grupe čine muškarci i žene, uglavnom između 40 i 50 godina starosti, koji su veoma zainteresovani da uče o drugim kulturama - priča naša sagovornica. - Prvo sam im govorila o istoriji, tradiciji, krajevima iz kojih igre potiču, objašnjavala kontekst igre, a zatim im je Bojana, uz moju pratnju na harmonici, pokazivala korake. Sa izuzetnom pažnjom i interesovanjem upijali su sve što smo im objašnjavali. Očekivala sam da će na seminarima uglavnom biti naši ljudi u Japanu, ali na moje iznenađenje to su bili isključivo Japanci.

Pročitajte još: Japanci kao Piroćanci

Oni su, kako kaže Sandra, bili izuzetno zainteresovani da nauče koji su ritmovi zastupljeni u našim domaćim igrama, iz koje oblasti Srbije dolaze, po čemu se međusobno razlikuju... Tako su prijatelji sa Dalekog istoka od dve Beograđanke naučili ili još bolje savladali "belu radu", "osmicu", igre sa Kosova i Metohije, igre iz jugoistočne Srbije, iz Vojvodine...

- Veoma su im se dopale "cigančica" i "vlaške igre", a posebno sam bila iznenađena što su znali za staro srpsko kolo "šetnja" i što su ga izvrsno igrali - kaže naša sagovornica. - Iznenadile smo se kada su nam posle časa, u opuštenoj atmosferi, bez greške, otpevali "Hajde Jano". Način na koji se taj narod odnosi prema tradiciji, ne samo sopstvenoj nego i drugih naroda, trebalo bi da nam bude primer i isnspiracija, ali i opomena za to kako se često sa nipodaštavanjem ophodimo prema svom nasleđu.

Sandra i Bojana sa učesnicima seminara u Tokiju / Foto Privatna arhiva

IMPROVIZACIJA

BILO je klubova u kojim su na nas dočekivale izuzetne grupe, talentovani igrači, kao i one koje su bile slabije - kaže Sandra. - Ali i jednima i drugima, improvizacija u igri je potpuno strana. To je, sa druge strane, sasvim prirodno za naš pristup fokloru. Za shvatanje tradicionalne srpske igre, osim klasičnog koraka, sasvim je uobičajena i takozvana varijanta "na korak", što je Japance neprestano zbunjivalo.