Junaku sa Košara kuća od srca

Posle sedamnaest godina sirotinje, patnje, neprespavanih noći i stalne neizvesnosti hoće li dočekati novi dan, radost je konačno zakucala i na vrata Miloša Jovanovića (38) iz zabitih Troštica kod Novog Pazara, ozbiljno bolesnog i godinama od svih zaboravljenog branioca Srbije na Kosovu i Metohiji i heroja sa Košara...

Posle nekoliko meseci gradnje, Miloš, njegova majka Rosa (60) i sestra Marina (35) uselili su se u svoj novi dom koji su im, predvođeni humanitarcem iz Novog Pazara Hidom Muratovićem, sagradili naši čitaoci i drugi dobri ljudi iz Novog Pazara, cele Srbije i dijaspore..

- Još ne verujem da je ovo moja kuća, nisam verovao da ću je ikada imati. Kada smo polovinom leta započeli gradnju i od radosti zaplakali i majstor Avdo Adrović i ja, nisam verovao da ćemo je završiti pre zime. Hvala bogu i dobrim ljudima, snega još nema, a mi se i uselismo. Još mi se čini da sanjam, ne mogu da se naviknem na udoban ležaj, tepih, sudoperu, kupatilo i frižider, jer ih nikada nisam imao. Presrećan sam, suze mi se nekontrolisano slivaju niz lice, prvi put u mom životu, suze radosnice - priča Miloš.

Pročitajte još - Novi dom za obolelog ratnika sa Košara

Dao sam Milošu reč da ću mu sagraditi kuću. Nije verovao. Srećom, u ukciju se uključilo nekoliko medija, među njima i "Novosti", a dobri ljudi iz ovog kraja, cele Srbije i dijaspore odmah su počeli da šalju pomoć: u novcu, građevinskom materijalu, sanitarijama, nameštaju.. Bilo je i teških trenutaka, posebno nakon ukrovljenja kuće kada nam je ponestalo novca za nastavak radova. Sam bog nas je tada pogledao, iz Beograda se javila jedana velika firma (na čijem čelu je jedan veliki čovek) koja je Milošu poslala 300.000 dinara. Svaka im čast, bog sve zna i vidi. Nagrada će stići i sve druge koji su pomogli. Ono što nije uradila država, uradili su dobri ljudi kojih je puno ovde u Novom Pazaru, Srbiji i širom naše dijaspore - priča Muratović i moli nas da svima prenesemo veliku zahvalnost...

- Rano smo ostali bez oca, bili sirotinja, živeli u trošnoj kući našeg rođaka koja samo što se nije srušila... Kad se u leto 1999. godine vratio sa Košara, gde je preživao pakao, Miloš je bio sav u ranama i opekotinama, a zbog psihičkih, hormonalnih i metaboličkih promena ugojio se, imao 160 kilograma. Dugo nismo imali ni zdravstvenu knjižicu, ni lekove, često ni za hleb... Mislili smo da su svi od nas digli ruke i da je moj brat uzalud "ginuo" na Kosovu - priča Miloševa sestra Marina i uz plač dodaje:

Pročitajte još - Naš borac sa Košara ne bi smeo da gladuje

Zahvaljujući dobrim ljudima, a posebno Hidu Muratoviću, sve se preokrenulo... Miloš je letos prvi put ozbiljno lečen na VMA gde su lekari konstatovali da je invalid, dobio je adekvatnu terapiju i lekove, nadamo se da će dobiti i invalidsku penziju. Opština je prokopala put do sela, a i vojska je slala svoje mašine. Put još nije nasut, ali se mi nadamo da će jesenas započeto biti završeno idućeg proleća. Konačno imamo život dostojan čoveka, hvala do neba svima koji su nam pomogli, neka ih bog čuva i sreća prati - poručuje Marina.

Hido Muratović sa komšijama u Miloševoj kući

SVE HIDOVE KUĆE

ZA humanitarca Hida Muratovića i njegova dobra dela prvi put se čulo pre 15 godina kada je od "Novosti" dobio Zlatnu plaketu za plemenitost. Od tada je Hido pomogao stotinama ljudi u nevolji, a direktno je učestvovao u izgradnji 34 kuće za bolesne i siromašne. Osim kuće za Miloša Jovanovića, ovoga leta presudno je doprineo da krov nad glavom dobiju porodice Latović iz Gicića sa Peštera, Edina Baltić iz Ursula kod Sjenice i osmočlana porodica Safeta Kučevića iz Banovice kod Novog Pazara...

Miloš konačno ima svoj kutak, Foto: M. N.

POMOGLI IZGRADNjI

FIRMA "Pionir-Mur" iz Novog Pazara poklonila je Milošu PVC-stolariju, firma "Mujen" kompletne sanitarije i pločice, kompanija "Hašimović" obezbedila je laminat, Dragan Vulović i rezerne starešine iz Bileće kompletno su finansirali i uradili struju, Miloš Nestorović iz Novog Pazara donirao je sva unutrašnja vrata, novopazarska preduzeća "Ekstra san" i "Ema-komerc" obezbedile su najveći deo nameštaja. Vrednim donacijama pomoglo je još mnogo pojedinaca koje ovom prilikom, zbog ograničenog prostora, ne možemo pomenuti.