Novi život za 83 ljudi

ORGANE donora od početka godine dobilo je 83 ljudi, što je više nego duplo nego godinu ranije, kada je presađeno ukupno 36 kadaveričnih organa, od donora u stanju moždane smrti. Šansu da nastave da žive sa novim bubregom dobila su 54 pacijenta, sa jetrom 22, a sa tuđim srcem njih sedmoro. Sa ukupno 36 kadaveričnih davalaca od početka godine Srbija je ispunila kriterijum Eurotransplanta - evropske mreže za razmenu organa, koji smo pridruženi član, probno, na godinu dana postali 25. januara, o broju donora na milion stanovnika.

Bez ovog programa, većina obolelih kojima zbog bolesti otkazuju organi, bila bi osuđena na smrt, jer svaka od ovih transplantacija u inostranstvu košta minimum 100.000 evra, a tu sumu, čak i za zdravlje, malo ko može da izdvoji.

Organe donora u Srbiji još čeka više stotina građana, najviše nefroloških pacijenata, pa je omasovljavanje donorstva, koje podržava i crkva, naročito važno.

PROČITAJTE JOŠ - PACIJENTI KOJI ČEKAJU ORGANE DONORA: Naša slaba srca puna nove nade

- Za transplantaciju srca trenutno imamo 25 kandidata - kaže za "Novosti" dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije. - Od početka godine uradili smo sedam, za pet godina od kada je pokrenut program ukupno 27 transplantacija srca. Sad već možemo da kažemo da u Srbiji imamo stabilan program presađivanja srca, koji je na sve moguće načine podržan i od Ministarstva zdravlja i od RFZO. Kad saberemo i ugradnje mehaničkih pumpi, kojima se premošćava vreme do transplantacije, za pet godina spasli smo više od 130 pacijenata koji sa terminalnom slabošću srca, ni pod najboljom terapijom ne bi mogli da žive ni nekoliko nedelja.

Dr Svetozar Putnik

Presađivanje organa, pa i srca, sa kojim se najkasnije krenulo, ni u Srbiji više nije senzacija, iako po broju donora i urađenih transplantacija mnogo zaostajemo za Hrvatskom, ali smo "barabar" sa ostalim zemljama u regionu, izuzev BiH i Crne Gore gde se transplantacije uopšte ne rade.

Srbija trenutno ima više od 130.000 potencijalnih donora, koji su zaveštali svoje organe u slučaju moždane smrti, a sa 36 kadaveričnih donora, ne računajući dva od kojih su uzete samo rožnjače, dostignut je standard Eurotransplanta - četiri do šest donora na milion stanovnika. Prošle godine smo ih imali samo 1,9.

PROČITAJTE JOŠ - Sve više presađenih organa

- Ispunjavanjem standarda Eurotransplanta zapravo smo se kandidovali za dalju saradnju sa ovom evropskom donorskom mrežom - kaže dr Putnik.

Punopravno članstvo u ovoj mreži značilo bi veće mogućnosti da građani Srbije dobiju organ, jer bi se organi donora razmenjivali.

- Imamo vrhunske stručnjake i svetske uslove za obavljanje transplantacija, a to je potvrdio i profesor Andreas Cukerman iz AKH klinike u Beču, kada je bio u poseti KCS - kažu u Ministarstvu zdravlja.

Da imamo više kadaveričnih donora, moglo bi da se radi i više transplantacija.

- U KCS 24 sata dnevno imamo pripravan tim za transplantacije - objašnjava dr Putnik. - Ovakvi zahvati angažuju veliki broj ljudi, po 20 i više u timu, i da bismo sve vreme bili u pripravnosti pojedini lekari su nam i po dva meseca neprekidno u pripravnosti.

PROČITAJTE JOŠ - Prethodnih pet meseci 23 donora, 56 transplatacija

NAJVIŠE U KLINIČKOM CENTRU SRBIJE

NAJVEĆI broj transplantacija uradi se u KC Srbije, KC Vojvodine i VMA. Ovi centri su i među najvažnijim donorskim bolnicama, iako je ideja da se u donorsku mrežu uključi što više zdravstvenih ustanova. U KCS od početka godine bilo je 14 kadaveričnih donora, a presađeno je 18 bubrega, 15 jetri i sedam srca. KC Vojvodine imao je 18 donora. U ovom centru presađeno je 22 bubrega i šest jetri. U VMA, gde je bio jedan donor, presađeno je šest bubrega i jedna jetra, dok je u Univerzitetskoj dečjoj klinici urađeno šest transplantacija bubrega. Po jednog donora od početka godine imali su i KC Niš i KBC "Zemun".

REČ SPASENIH PACIJENATA

VLADAN VRAGOVIĆ (28), LOZNICA: NOVO SRCE RADI BRŽE

- Pre dve godine mi je postavljena dijanoza i transplantacija srca je urađena 14. novembra. Postojao je strah zbog neznanja o samom postupku, ali ja sam sve shvatio kao izazov. Nikad nisam pitao zašto ja, nego - zašto ne ja? Kad sam video kakvi stručnjaci rade, da je to u jednoj Srbiji moguće, oduševio sam se. Treći dan nakon operacije sam ustao iz kreveta i srce mi danas radi četiri puta većom snagom.

DANE LjUBIĆ (46), BEOGRAD: IMAMO SJAJNE STRUČNjAKE

- Genetika i dva infarkta učinila su da mi srce radi samo 15 odsto. Nisam mogao da hodam ni 100 metara da se ne umorim. Na Mitrovdan, 8. novembra sedeo sam sa suprugom kod kuće. Pozvali su me, u roku od četiri sata sam bio na operacionom stolu. Nisam se nadao, bio sam sumnjičav kao i većina našeg naroda. Shvatio sam da ne treba da jurimo Zapad, jer imamo sjajne stručnjake.

MAGDALENA BLAGOJEVIĆ (18), BARAJEVO:BUBREG UOČI PUNOLETSTVA

Foto A. Stevanović

- Dobila sam bubreg i nakon šest dana u bolnici napunila 18 godina. To je bio najleši poklon na svetu. Imala sam probleme od detinjstva, čitav život sam provela na dijalizama. Znala sam da me samo transplantacija može spasti. Jedne večeri sam otišla na rođendan kod školskog druga i zvali su da hitno dođem u Tiršovu, da je bubreg stigao. Osećanje u tom trenutku se ne može opisati.

ALEKSANDRA DIMITRIJEVIĆ (44), BEOGRAD: IMALA SAM MNOGO SREĆE

- Dijagnostikovana mi je ciroza jetre i čekala sam transplantaciju dva meseca. Da mi nije bilo dece, ne znam kako bih prošla kroz taj period. Rekli su mi samo da se polako spremim i uputim ka Urgentnom centru, bila sam u šoku. Naravno, malo sam se uplašila, ali sam brzo stekla poverenje i shvatila da sam u pravim rukama. Ni sama nisam svesna koliko sam sreće imala.  (A. VASIĆ)