Vojvođanske priče: Predićev frtalj Banata

OBIČNO mesta imaju slikare, a u Orlovatu - slikar ima mesto! Kako zapisa hroničar - ovde se nalazi Urošev frtalj Banata. Jednostavno, u Orlovatu gde god se okrenete, sve podseća na jednog od najvećih srpskih slikara realizma Uroša Predića, koji je ovde rođen 1857.

Njegov dud, spomen-soba, škola, crkva, park - ponos su Orlovaćana. Potomci banatskih militara ovekovečeni su na maestralnoj slici genijalnog umetnika, sa donekle ironičnim nazivom “Vesela braća, jadna im majka”. Upečatljiv prizor sa blatnjavog orlovatskog sokaka, slikar je “ulovio” 1887. i delo svakako predstavlja vrhunac poetike banatske ravnice. A, koliko je Predić voleo rodno mesto i njegove žitelje, najbolje govori podatak da se posle školovanja i boravka u Beču i evropskim metropolama, vratio u Orlovat 1894. U idiličnom pejzažu Potamišja uživao je sve do 1909. godine, kada se iz zdravstvenih razloga preselio u Beograd.

Orlovat spada u grupu najstarijih naselja u Banatu, a kao varoš, još 1471. godine, pripadao je kovinskoj županiji. Ime je dobio po staništu orlova, a prema zapisima Pećke patrijaršije iz 1660. svi stanovnici bili su Srbi, a selo je imalo 16 domova. Između 1740. i 1768. u tri navrata naseljavali su ga graničari iz Potisko-pomoriške oblasti, a 1773. ušao je u Vojnu granicu. U to vreme imao je 101 kuću i isto toliko familija, čiji potomci i danas čine većinu stanovnika Orlovata.

Uroš Predić, autoportret

Poslednji put turska vojska u ovim krajevima bila je 1788, a Orlovat je tada u više navrata opljačkan i spaljen. U noći između 17. i 18. oktobra ovde se odigrala krvava bitka sa Turcima, kada je kapetan Đorđe Radivojević poginuo zajedno sa svojih stotinak vojnika. Isto mesto bilo je poprište bitke i 1848. u vreme mađarske revolucije, između Srba i Mađara. Srpsku vojsku predvodio je Stevan Knićanin. Iako brojčano slabiji izvojevao je ratnu pobedu nad Mađarima. Banatska vojna granica ukinuta je juna 1872. i Orlovat je posle 99 godina militarskog i vojnog života, potpao pod civilnu upravu tadašnje Torontalske županije.

Predićeva bista u seoskoj školi

Zanimljivo je da je Orlovat 1768. imao prvu privatnu neredovnu školu, koju je vodio seoski paroh Stefan Stanković. Evidentirano je pet đaka koji su učili u popinoj kući, a troškove snosili roditelji. Godine 1772. pominje se već prva veroispovedna narodna, takozvana trivijalna škola. Prvi orlovatski učitelj ili “magister”, bio je pismeni seoski graničar Ilija Ninkov. Pravoslavna crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice sagrađena je 1770, a sedam godina kasnije, zavedeno je parohijsko zvanje i počele su da se vode matične knjige. Oduvek je selo imalo samo jednu parohiju, sa jednim parohom. Zbog vlage, 1924. srušena je stara crkva i započela gradnja nove. Završena je 1927. i danas predstavlja jedan od najlepših pravoslavnih hramova na ovim prostorima. Projektant je bio poznati beogradski arhitekta Dragiša Brašovan.

Stoletni dud u dvorištu nekadašnje slikareve kuće

- U crkvi se nalazi ikonostas sa 20 ikona akademskog slikara Predića, poklon rodnom mestu. Tu su i tri ikone, rad slikara i ikonopisca Dimitrija Popovića. Jedna je iz 1756. - ikona Bogorodice Bezdinske, a dve na prenetim tronovima - Bogorodica sa Hristom i sv. Apostol Jakov. Novi ikonostas od mermera izradio je Hofer Leopold iz Beograda, a ukrasio vajar Jovan Vojla iz Vršca. Na spoljnom istočnom zidu crkve uzidane su dve nadgrobne ploče iz 1777. i 1782. koje pripadaju nekada bogatim porodicama Subić i Nikolić - kazuje nam Marko Milojević, jerej orlovatskog hrama.

Nameštaj iz Predićevog legata

U prelepom parku koji okružuje crkvu izdvaja se zdanje sa spomen-sobom Uroša Predića. Slikareva rodna kuća nažalost je srušena, ali u dvorištu je ostao dud koji je, kažu Orlovaćani, napunio vek i po! Urošev dud sigurno je najpoznatije drvo u Srbiji!

Legat Uroša Predića u Zrenjaninskom muzeju

- Možda je i stariji! Kuću Uroša Predića moji roditelji kupili su 1928. od njegovog sinovca. Sećam se da je čika Uroš dolazio u selo kada nje više nije bilo. Ugošćavali smo ga,molio moju majku Zagorku da mu skuva kulje i mleka... Dud rađa svake godine, obavezno pečemo rakiju, našu čuvenu dudićaru - kazuje nam 86-godišnji Boško Stankov, glava ugledne orlovatske porodice, koji je svojim potomcima preneo u amanet da čuvaju Urošev dud!

Ikonostas orlovatske crkve

IZLOŽBA O MAJSTORU KIČICE

Pošto je 1909. napustio rodno selo Predić je živeo u Beogradu, u kući svog brata u Svetogorskoj 27, gde je imao i atelje. Umro je 1953, u 96. godini i prema sopstvenoj želji sahranjen u Orlovatu. Sva slikareva zaostavština iz ateljea, preneta je u zrenjaninski Narodni muzej. Tako je formiran legat Uroša Predića, u kojem se, pored slika i crteža, nalaze Predićeve beleške, prepiska, fotografije, knjige, lični predmeti. Iz Muzeja najavljuju da će 7. decembra, povodom 160. godišnjice rođenja Uroša Predića, otvoriti reprezentativnu izložbu o velikanu iz Orlovata.

Unutrašnjost crkve Vavedenja Presvete Bogorodice

VINOGRADI

ODBOR za obnovu rodne Predićeve kuće najavljuje da će se odužiti majstoru kičice koji je proslavio srpsko slikarstvo. Uspomenu na velikana neguju i članovi društva vinogradara i ljubitelja vina iz Orlovata, koji su sebi nadenuli naziv po čuvenoj Predućevoj slici “Vesela braća”.

Jedan od najlepših hramova na ovim prostorima, projekat čuvenog arhitekte Brašovana