Berba kupina: Dobra samo cena loh nesa

BERBA kupina, pod kojima se u rekovačkoj opštini nalazi oko 300 hektara, u punom je jeku. Sav kvalitetan rod biće plasiran na rusko tržište, a u Dragovu i Varvarinu nalaze se hladnjače kojima se predaju kupine za izvoz. Najkvalitetnija sorta, loh nes, otkupljivala se donedavno za 250 dinara po kilogramu, ali je cena sada pala na 120 do 150 dinara, pa deo proizvođača strahuje da neće uspeti da povrati uloženo.

Nažalost, sorte loh nes u rekovačkom kraju ima samo na dvadesetak hektara, pa su proizvođači čačanke i drugih sorti, koje se plaćaju kao druga i treća klasa, nezadovoljni otkupnom cenom od 40 do 60 dinara po kilogramu. Uz to, oni koji nemaju sisteme za zalivanje ističu da su kupine sitne, a prinosi mali, dok je, s druge strane, na parcelama koje se zalivaju rod odličan.

- Sa hladnjačarima koji izvoze za Rusiju sarađujemo već četiri godine - navodi Đorđe Stanojević, pomoćnik predsednika rekovačke opštine za poljoprivredu. - Oni otkupljuju samo loh nes, dok ostale sorte idu za industriju. I ja uzgajam kupine u Opariću na 1,5 hektara, od čega su mi pod sortom loh nes 1,2 hektara. Njihova cena je dobra, mada je na početku berbe bila još bolja, ali cena čačanske i tomfri, kojih najviše ima u našoj opštini, nije dobra. U njihovu proizvodnju uložili smo 50 dinara po kilogramu, a one se plaćaju od 40 do 60 dinara.

Perica Simić iz Lepojevića, koji se uzgajanjem kupina bavi već dve decenije, takođe je zadovoljan otkupnom cenom sorte loh nes, ali ne i ostalog roda.

- Da je cena druge i treće klase bolja, verovatno bi ljudi ulagali u sisteme za zalivanje, a pod kupinama bi u Levču bile mnogo veće površine, jer preko hladnjačara sve može da se proda Rusima - kaže Simić. - Voleo bih kada bi mi neko odgovorio na pitanje zbog čega cena kupina toliko varira tokom berbe. Prošle godine je, na primer, na početku berbe bila 200 dinara po kilogramu, a u toku berbe pala na 25 dinara po kilogramu. Pošto zbog drastičnog pada otkupne cene nismo više mogli da plaćamo radnike, nismo ni ubrali sav rod.

On kupinu uzgaja na hektar i po, a pošto je ova godina rodna, pored svih članova porodice angažuje i berače, koje plaća 2.000 dinara dnevno i obezbeđuje im hranu i piće.

Jedna od radnica, Radomirka Gajić, zadovoljna je nadnicom, ali kaže da je posao veoma težak. Pogotovo zbog ovako visokih temperatura. Ali, kaže, mora da radi da bi platila dažbine.

Porodica Branislava Kostića iz Dragova svakodnevno je u kupinjaku od 70 ari. Branislav kaže da je zadovoljan i rodom i otkupnom cenom. Uložio je, veli, oko 3.000 evra, a očekuje duplo veći prihod.

SUBVENCIJE

ĐORĐE Stanojević kaže da je koristio državne subvencije za sadni materijal i stubove, kao i za sistem za navodnjavanje. Međutim, Miloš Stanković (na slici) iz Kaludre nije u mogućnosti da obezbedi sistem za zalivanje, pa nije zadovoljan rodom, ni kvalitetom. On kaže da parcele na kojima postoji sistem za zalivanje mogu da daju i po dva vagona kupina po hektaru.

MNOGO TRUDA, SLABA ZARADA

U podnorudničkim selima Vojkovci i Jarmenovci počinje berba prvih plodova kupine, čiji je rod dobar, ali se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu.

- Iako je ova godina dosta problematična, kupina je ponela veliku količinu izuzetno kvalitetnih plodova - kaže Saša Savić, iz Jarmenovca, koji se nada da će tokom berbe cena skočiti, jer se sa trenutnom, kako kaže, ne uklapaju. - Nije lako odnegovati kupinu, iako nemamo velike površine ipak treba dosta ulaganja, đubrivo, hemija, navodnjavanje, a cena nikakva.