Knez Mihailo pevao kneginji Karađorđević

ZA pesmu "Što se bore misli moje" najpre se verovalo da je narodna, a potom se saznalo da ju je napisao knez Mihailo Obrenović. Dugo se smatralo i da je jednu od najlepših starogradskih romansi najobrazovaniji srpski vladar 19. veka posvetio svojoj bliskoj rođaci Katarini Konstantinović, u koju je bio zaljubljen. Međutim, 2003. godine otkriven je originalni dokument s rođendanskom čestitkom koju je knez uputio Kleopatri, unuci Karađorđa Petrovića i ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića.

Malo poznatu priču oživela je prof. dr Jasmina Janković, pijanista i doktor književnih nauka, objavljivanjem kompakt-diska "Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević". Na ovom muzičkom disku, u izdanju "Metropolisa", našli su se i nezaboravni stihovi: "Ja te ljubim, ah, jedina/celom svetu kazaću/samo od tebe, ah, premila/ovu tajnu sakriću."

- Kornelije Stanković je prvi put izveo ovu kompoziciju na koncertu u Beču, 4. aprila 1860. godine, i to je najraniji podatak o njenom izvođenju - govori nam Jasmina Janković. - Smatralo se da je napisao ovu kompoziciju po narudžbini, za Katarinu Konstantinović. Ali te 2003. na tavanu jedne somborske kuće pronađene su originalne note, koje je, na inicijativu kustosa Dejana Obradovića, otkupio kragujevački muzej. Dokument koji je štampan 1850. godine u Beču sadržao je notni zapis za klavir pesme "Što se bore misli moje" i rođendansku čestitku za Kleopatru. Sadrži i poruku na francuskom "Ovom prilikom čestitam njen rođendan".

Kada je Jasmina saznala za tu priču, veoma se zainteresovala za kompoziciju. Čim je iz kragujevačkog muzeja dobila kopiju notnog zapisa, odlučila je da snimi "Što se bore misli moje". Tako je kompozicija tek sad izašla na videlo.

Istraživač Ninoslav Stanojlović

- O Kleopatri Karađorđević do tada nisam ništa znala. Bila je jedno od desetoro dece Aleksandra i Perside Karađorđević - kaže naša sagovornica. - Počela sam da istražujem. Njena sudbina me je baš potresla. Umrla je veoma mlada, u svojoj 20. Priča o njoj i knezu Mihailu podsetila me je na tragičnu ljubav Laze Kostića i Lenke Dunđerski.

Nešto ranije, knez Mihailo je bio u vanbračnoj vezi s Marijom Berghaus, u kojoj se rodio njihov sin Velimir Obrenović. Ali 1950, kada su nastali stihovi "Što se bore misli moje", u tu priču ulazi petnaestogodišnja Kleopatra.

- Sad se zna da je stihove za pesmu "Što se bore misli moje" komponovao češki kompozitor Alojz Kalauz, koji je bio dvorski kompozitor Aleksandra Karađorevića, po narudžbi, ali se ne zna ko ju je naručio - kaže Jasmina Janković. - Nepoznanica je da li je Kleopatra dobila najlepši mogući ljubavni poklon zato što je bila zaljubljena ili je knez Mihailo želeo da joj za rođendan pokloni tu pesmu. Možda ju je i njena majka kneginja Persida naručila od svog omiljenog kompozitora za svoju ćerku.

Jasmina smatra da to nije bio običan rođendanski poklon, već je izražavao i želju za ujedinjenjem dveju dinastija.

- Da se ta ljubav, koja je očigledno postojala, završila brakom, ne bi došlo do tragedija koje su usledile. I ličnih i dvorskih. Ali knez Mihailo se nije oženio Kleopatrom, već se venčao s mađarskom groficom Julijom Hunjadi Ziči. Ne iz ljubavi, jer se taj brak ubrzo završio ravodom.

Kleopatra se udala za Milana Petronijevića, sekretara Srpske agencije u Carigradu, dugogodišnjeg diplomatskog predstavnika na turskom dvoru, ministra inostranih dela i poslanika u Berlinu, Beču, Bukureštu i Petrogradu. Kleopatra je umrla samo šest meseci posle venčanja.

- Sve je ispalo nesrećno - kaže Jasmina Janković. - U to vreme mlade žene su mnogo patile zbog neuzvraćene ljubavi. Poznato je da duševna patnja izaziva fizičku bolest, a u to vreme nije bilo antibiotika. Lečila se u banji u Glajhenbergu, ali, nažalost, nisu joj pomogli ni bečki doktori.

Pesmu "Što se bore misli moje" Alojz Kalauz je objavio u Beču početkom pedesetih godina 19. veka. On je sakupljao i beležio srpske narodne pesme, koje je objavio pod naslovom "Srbski natpevi (Sveska jedan i Sveska dva)". Komponovao je "Beogradski kadril, "Biseniju", "Fantaziju", marš "Usklik Srba".

BOGATA KARIJERA

U BOGATOJ karijeri Jasmina Janković održala je više stotina koncerata u zemlji i inostranstvu, od kojih je posebno bilo zapaženo 40 tematskih resitala u Parizu, kao i koncerti u sedištu Uneska 1996. i 2000, koncert na Svetski dan muzeja, gde je prezentovala nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije u Parizu.

Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Mirjane Šuice Babić. Zvanje magistra stekla je na FMU u Beogradu i na Konzervatorijumu "Čajkovski" u Moskvi.

Dokument iz 1850. sadržao je i rođendansku čestitku za Kleopatru