Gospodar jedinog bioskopa u gradu

KROZ njegove ruke prošlo je skoro deset miliona metara filmske trake i oko šest hiljada filmova. Zvonko Cvetković prvi film pustio je pre 40 godina, a od penzije ga dele još dve. Ceo radni vek proveo je kao kinooperater Leskovačkog kulturnog centra!

- Prvo sam radio na ruskim putujućim mašinama. Vozio sam filmove u veće centre u opštini i puštao ih u tamošnjim domovima kulture. Sa kombija smo, preko razglasa, pozivali meštane na bioskopsku predstavu, a celo selo nas je pozdravljalo kao da je došao ko zna ko. Deca su trčala za nama i jedva čekala vreme za početak projekcije - priseća se Zvonko svojih prvih kinooperaterskih koraka.

Zvuk kinoprojektora iskusnog operatera upozorava na moguće probleme i nevolje. Dok je slika išla preko traka, često su se dešavali prekidi slike ili tona. Publika ne zna da je Zvonku stigla kopija lošeg kvaliteta. Mašina vuče i zateže filmsku traku, može da ispadne iz ležišta, ili da se pokida. Zvonko rizikuje da ljubitelji filma uglas počnu da zvižde, pominju užu i širu familiju, ali ni u takvim trenucima ne sme da bude treme. Mora da se reaguje brzo kako bi na kraju projekcije svi zadovoljni izašli iz bioskopa.

- Rad na starim mašinama zaista je bio pravo majstorstvo. Bilo je mnogo stvari koje tokom projekcije nisi mogao da predvidiš, ali je baš to bila draž ovog posla. Publika ne mora da zna da problem nije do mene. Ljudi su došli da uživaju u filmu i naš zadatak je da im to omogućimo.

Posle putujućih dobio je stabilnu i veliku "mašinu", a povremeno je, kao ispomoć, radio u još dva gradska bioskopa, u zgradi Doma sindikata i Domu JNA. Svakodnevno je učio od starijeg kolege koji mu je pohvalama, već prilikom prve projekcije, opredelio život. U sadašnju kabinu prešao je 1989. godine. Nekadašnja kamerna sala LKC je trenutno jedini bioskop u gradu na Veternici. Moderno doba donelo je digitalnu tehnologiju i mnogo manje izazova.

- Sad je ovo nešto drugo. Sve je programirano i na dugme. Imam i na mobilnom telefonu aplikaciju kojom mogu da upravljam novim projektorom odakle god hoću, čak i od kuće. Pod stare dane sam morao da naučim i poneku reč engleskog, ali je prostor za bilo kakav propust minimalan - objašnjava Zvonko.

Ipak, u vreme večernjih projekcija on je, kao i prvog dana, na svom radnom mestu, u kabini koja mu je kao drugi dom. Navikao je tako i ne drži ga bilo koje drugo mesto. Zbog specifičnosti svog posla Zvonko i danas propušta rođendane, svadbe i druge porodične proslave.

- Navika mi je da uđem u kabinu gde provedem najmanje 20 minuta od kada počne projekcija da bih bio siguran da je sve u redu. Sada mogu i ja da gledam film, a ranije nisam skidao pogled sa trake i mašine prateći kako se ponaša - smeje se ovaj čovek koga smo zatekli kako probija dodatnu ventilaciju u svojoj kino-kabini.

Dobro ohlađena prostorija produžiće vek lampi od 2.100 vati koja je jedan od ključnih delova novog projektora. Posećenost bioskopa raste od kada je u Leskovcu počeo da se održava Internacionalni festival filmske režije (LIFFE) kao godišnja restrospektiva najboljih ostvarenja u zemljama bivše Jugoslavije.

- Zahvaljujući tom festivalu Leskovčani ponovo mogu da gledaju premijere kao u stara vremena kada se ispred bioskopa tražila karta više - dodaje Zvonko.

Međutim, pomame za pojedinim naslovima, poput "Tesne kože", "Ludih godina", indijskih ili filmova Brusa Lija više nema. Kriza je učinila svoje. Jedino je "Titanik" uspeo da pobedi i da mnogo puta napuni bioskopsku dvoranu sa 130 mesta.

PIĆE OD PURIŠE

ZVONKO se priseća kako je od proslavljenog reditelja Puriše Đorđevića dobio flašu pića kao nagradu za svoj rad.

- Pred projekciju jednog filma je došao u kabinu i obećao mi je da će da časti ako sve prođe bez problema. Slutio sam da je traka loša. Olabavio sam držače i nisam skidao pogled sa njih. Nekako smo došli do kraja bez prekida. Kada sam upalio svetlo, slavni reditelj je doneo piće kao što je i obećao - kaže Zvonko.