DECENIJAMA TRAGA ZA UJAKOM: Momčilu se gubi trag u Americi

IRONIJA sudbine begunca od rata - to je, u najkraćem, misterija Momčila Jankovića (rođenog 1921. u Pranjanima, pod Ravnom gorom), netragom nestalog u Americi posle Drugog svetskog rata. Za sudbinom Momčila, svog rođenog ujaka, Nenad Vlašković (60), iz Gornjeg Milanovca, uz pomoć srpskih emigranata i američkih zvaničnika traga decenijama uzalud.

Emigranti koji su se skrasili u Peruu svedoče da je Momčilo sa Savezničkom vojnom misijom odleteo iz Bosne u Bari u Italiji, pa zatim u SAD. Jedan od njih, Milivoje Radović, uporno ga je tražio kroz akciju zvanu na španskom "Ironia del destino" (Ironija sudbine).

- Momčilova ironija je u tome što u ratu nije učestvovao, a sudbina ga je odvela sa vojnom misijom. U mobilizacijama za četničku vojsku, stalno ga je zamenjivao otac Borivoje. Kad to više nije moglo, Momčilo je 1944. kao civil raspoređen za magacionera bolnice Vojne misije u Pranjanima, ali je nosio savezničku uniformu. Te godine je, u supertajnoj operaciji "Halijard" (Jedro), sa Galovića poljane kod Pranjana avionima evakuisano 500 oborenih savezničkih pilota. Draža Mihailović i četnici 1945. kreću u Bosnu. Očevici, četnici iz Pranjana, koji su se vraćali iz Bosne u Srbiju, svedoče da je Momčilo ostao sa Vojnom misijom. Oni, a među njima i poznanik Railić, zovu ga da se vrati s njima, ali im Žak Mitrani, lekar Savezničke misije na Ravnoj gori, odgovara: "Momčilo je kao naše dete, ide s nama!" A Momčilo im je kazao: "Pozdravite mi sve kod kuće, javite da sam odleteo s njima." Taj rastanak desio se na livadskom aerodromu Poljanići, u Bosni. Odatle su odleteli poslednji saveznički avioni sa vojnom misijom u Bari. Mitrani ga je, svedoče svi, od početka voleo kao vrednog momka. Saveznicima je bilo zabranjeno da evakuišu Srbe. Momčila su poveli. I četnik povratnik iz Bosne Starčević potvrđuje da je 5. maja 1945. Momčila video u Bosni sa Savezničkom misijom, pred samu evakuaciju avionima u Italiju i dalje - priča Nenad Vlašković.

Sudbina većine učesnika "Halijarda", spasenih pilota i Srba određenih da i 1945. budu uz Savezničku misiju, sada je poznata, ali Momčilo kao da je u (američku) zemlju propao.

- Ne bi se on tek tako odrekao familije, zavičaja... Šta li je bilo s njim? - nastavlja Nenad. - Aleksandar Radičević, predsednik Udruženja preživelih četnika u Vašingtonu, imao je fotografiju na kojoj se vidi, i piše, da na Božić 1945. Englezi peku prase u Momčilovu čast. Emigranti svedoče da je s njima na slici i Žak Mitrani.

Žak Mitrani (desno, u prodavnici u Pranjanima) voleo je Momčila, Foto Arhiv N. Vlaškovića

AMBASADA

- MOJ deda, ujakov otac Borivoje, za života je često išao u Ambasadu SAD u Beogradu, ali ni to nije pomoglo da se istini o Momčilu uđe u trag. Angažovao se za to i Nik Lalić, rodom Srbin, koji je kao američki pilot u "Halijardu" sa Galovića poljane vraćao svoje oborene kolege, a kao ratni veteran dolazio pod Ravnu goru, ali ništa - dodaje Nenad.

STIZALA PISMA

- U PRANjANE su 1946. stizala Momčilova avionska pisma familiji, ali ih je pred svedocima spalila Ozna. Pričalo se krišom da ih je slao iz SAD. Momčilov rukopis na kovertama poznala je njegova devojka, koja ih je slučajno ugledala, ali nije smela da ih otvara. Tragajući, dobijali smo pisma iz Amerike i Perua. Po njima znamo da je ujak preleteo Atlantik sa vojnom misijom. Šta li se s njim desilo posle onih njegovih pisama iz 1946? - pitaju se Nenad i familija.