Loptu jure i u mraku

IMAM dovoljno “ostataka” vida da se krećem u prirodi, ali smeta mi sunce. Oči su mi nastradale dok sam bio beba, u inkubatoru. Vidim svega 10 odsto. Ali dok sam na terenu golbola, tu sam kao i drugi - priča, za “Novosti”, Uroš Veljković (18), srednjoškolac obrazovne ustanove za decu oštećenog vida u Zemunu.

On je jedan od četvorice kruševačkih “pionira” specijalnog sporta za slepe i slabovide golbol. Ova disciplina igra se na terenu čije su dimenzije kao u odbojci (devet puta 19 metara). Uključuje po troje igrača u svakom timu koji igraju sa zatamnjenim naočarima, praktično u potpunom mraku. Zato golbolom mogu ravnopravno da se bave i svi koji vide. Cilj igre je da se rukama zvučna lopta ubaci u gol protivničke ekipe.

- Bio sam dosta povučen pre nego što sam se upoznao s golbolom. Mene je taj sport promenio, naučio sam šta je timski duh - kaže nam Uroš.

Golbol je počeo u Kruševcu da se zvanično igra tek pre mesec dana, zahvaljujući entuzijazmu ljudi u Sportskom savezu osoba sa invaliditetom. Termine za treninge dobili su besplatno u sali Specijalne škole “Veselin Nikolić”.

- Pre dve godine smo promovisali golbol, ali sada se ozbiljno posvećujemo afirmaciji tog sporta - priča, za “Novosti”, ratni invalid Dejan Ivanović, predsednik Sportskog saveza OSI u Kruševcu. - Ostvarili smo sjajnu saradnju sa veteranima paraolimpijcima Milošem Grlicom i Draganom Sremčevićem. Krajem aprila organizovaćemo baš u našem gradu kamp za sve igrače golbola u zemlji, a predavanja će držati profesori DIF-a iz Niša.

Golbol je u bivšoj Jugoslaviji bio jedan od trofejnih sportova u kojem su osvojene medalje na paraolimpijadama u Seulu i u Los Anđelesu. Mala grupica kruševačkih đaka nada se tim uspesima.

- Već osam godina igram šah, ali pronašao sam se i u golbolu - otkriva nam nagrađivani šahista sa ozbiljnim oštećenjem vida Darko Marisavljević (15), učenik OŠ “Vasa Pelagić” u Padežu. - Sport je dosta zahtevan, traži da budemo u kondiciji. Srećan sam što takvim sportom možemo da se bavimo i mi koji slabo vidimo. Uopšte mi nije teško da dolazim na treninge.

Učenik Prve tehničke škole u Kruševcu Aleksandar Milanović (16) priča nam da je dve godine trenirao fudbal.

- Fudbal nema sličnosti sa golbolom, a glavna razlika je u tome što golbol igraš u potpunom mraku, jer kad staviš naočare baš ništa ne vidiš, preostaje ti samo da se osloniš na sluh i pratiš loptu - objašnjava nam Aleksandar, koji ima oštećenje vida od oko 30 odsto.

Da “sluša” loptu koja “zvoni” i tako pomaže igračima da se orijentišu i da shvate u kom pravcu se “kotrlja”, navikao se i Aleksandar Ivanović (17), poseban član prvog kruševačkog golbol tima, jedini koji vidi.

- Ja sam dokaz da ovaj sport ujedinjuje ljude, jer ispod crnih naočara niko ništa ne može da vidi - kaže, za “Novosti”, Aleksandar Ivanović, učenik Ugostiteljsko-turističke škole u Vrnjačkoj Banji. - Iako nas je još uvek malo, postali smo pravi tim i odlični drugari.

Podrška: Dejan Ivanović

REKVIZIT MORALI DA POZAJME

GOLOVE širine devet metara koje povremeno koriste kruševački golbolisti osmislio je od PVC materijala Dejan Ivanović. Dresovi su poklon “Trajala”, a jedinu zvučnu loptu, težu od standardne, pozajmili su od Saveza slepih i slabovidih.

- Zvučnih lopti nema kod nas, iz inostranstva se naručuje najmanje četiri odjednom, i to sve ukupno košta 250 evra - priča nam Ivanović. - To nije veliki novac, ali nama je trenutno i to mnogo. Verujem da ćemo nekako uspeti da ih nabavimo.