Kovač i stolar i u sedmoj deceniji: Točkovi za srpsku diližansu

IAKO ima 68 godina, Milan Jovanović, iz Lovaca kod Jagodine, još uvek se bavi kovačkim i stolarskim zanatom. Pre petnaestak dana okovao je 22 točka za šinska kola. Točkovi će biti postavljeni na bungalove za turiste čiji je vlasnik želeo da liče na američke diližanse. Okovao je i točkove za šinska kola koja je njegov rođak uradio za dvorište pevača Miroslava Ilića.

- Težak je to posao, ruke su mi ispucale, ali srećan sam kad ga ima. Ranije sam kovao raonike, budake, sekire, motike... Okivao sam svakodnevno po pet-šest pari raonika. Da bih ih iskovao i okalio, za svaki mi je bilo potrebno najmanje sat vremena. Sad niko ne donosi raonike da ih oštrim, nego kupi nove. Kad shvate da ne mogu da oru s tupim raonicima, moraju da dođu kod mene - priča Milan.

Samouk je u kovačkom i stolarskom zanatu, a i zidarski zanat je sam naučio. Sve što ima u dvorištu sam je napravio. Nekada je pravio i drvenice, drvena zaprežna kola, stolariju, a danas uradi poneki kundak za pušku, jer je plastika zamenila drvo.

- Moj pradeda Milan, po kome sam dobio ime, bio je kovač. Otac Miodrag je pokušavao da nauči zanat, ali deda Kosta je prodao većinu alata kada je ćerku Mariju 1943. godine udao za Stojana Simića iz Beograda. Ja sam još kao dete počeo da čukaram. A 1967. godine napravio sam radionicu. Zanatu sam podučio svog sina Sašu, koji mi povremeno pomaže, naročito kada klepam raonike - dodaje Milan.

- Radiću dokle mi bog da. Ja bih terao 300 godina, ali ne može - reče nam Milan, i povede ovce na livadu udaljenu desetak kilometara od kuće.

* U kovačnici će raditi dok ga služi zdravlje Foto: Zorica Gligorijević

PONOSAN NA PRADEDU

NAROČITO je ponosan na alat koji mu je ostao od pradede imenjaka. Nakovanj, dva čuka i mengele zauzimaju posebno mesto u njegovoj radionici. Još uvek koristi i skoblu za dubljenje korita staru više od sto godina. Ponosan je, kaže, i na "kutlaču" za zahvatanje žita koju je napravio od nemačkog šlema.