Rukama piše priče od peska, oslikala i lepote Srbije

SRPSKI manastiri i svetinje, freske, predeli ušuškanih sela, upečatljivi motivi iz naše istorije - i sve to naslikano peskom! Pokretima ruku, igrom prstima po staklu koje prekriva pesak, Ksenija Simonova, poznata ruska umetnica, rodom sa Krima, ispreda "priču" o jednom narodu, u čiju se dobrotu i neopisivo gostoprimstvo, kako kaže, odavno zaljubila. Magiju njenog slikanja na pesku, kao i delo "Živela Srbija" posvećeno našem narodu, konačno će na izložbi i predstavi u Beogradu, moći da vidi i naša publika.

Neobična umetnička dela na pesku ove slikarke čini se posvećena su najvećim delom ljudskim tragedijama, bolu, ratovima. Njeni performansi, kada se likovi i scene pretapaju iz jednih u druge i besede peščane priče prepune simbolike, gotovo uvek izazovu buru emocija.

- Jednostavno ne umem da pravim smešne i vesele slike na pesku, jer ovu umetnost shvatam ozbiljno da bi se njome šalila - kaže za "Novosti" Simonova. - Svoje slike poredim sa samim životom, pa je i u njima sve ono što i živit čini - strah, patnja, sreća, ljubav, suze... A deca, tuga zbog toliko bolesnih mališana, izbeglice, ratovi, ne samo oko nas, već i u našim glavama, svakako su deo života. A upravo ta nestalnost slika na pesku, najviše me inspiriše, jer simboliše vreme koje neumitno prolazi.

Posle putovanja po srpskim gradovima, obilaska naših manastira zavolela je našu zemlju, a naročito naše ljude.

- Takvu toplinu, dobrotu i lepotu naroda u Srbiji, nigde više nisam srela - kaže naša sagovornica.

- Često govore kako su Srbi i Rusi slični, pominju slovensku dušu, ali u stvari mislim da upravo mi treba da učimo od vas - o ljubavi, o opstajanju, borbi i pre svega o praštanju. Toplinu i gostoprimstvo koje sam doživela u srpskim manastirima, spremnost da prihvate strance, nikada neću zaboraviti. Posebno mi je ostao u srcu manastir Tršić i njegove monahinje. Film posvećen vašem narodu upravo je i nastao posle mog putovanja, ali me je ovoliko oduševljenje i zainteresovanost za mene u Srbiji, prijatno iznenadila. Nisam to očekivala.

Ova neobična slikarka, prvenstveno se bavila grafikom i ilustracijom, a umetnost peska otkrila je slučajno 2008. Već naredne godine pobedila je na ukrajinskom šou "Ja imam talenat". Od tada je njene slike i performanse videlo na hiljade ljudi širom sveta - od londonskog Albert hola do Sidnejske opere.

- Kada krenem, imam priču u glavi, ali su likovi uvek drugačiji - kaže Simonova. - Uživam da improvizujem. A posebna draž ove umetnosti je što svako može da vidi sam nastanak dela. Neko ko bi pogledao samo poslednji kadar "Živela Srbija" - video bi jedino dva oka koja gledaju Beograd, a ne bi shvatio da je to zapravo "Beli anđeo" koji čuva srpsku prestonicu koja se iznova rađa.

IZLOŽBA

IZLOŽBA slika u pesku, Ksenije Simonove biće otvorena do 2. marta, u galeriji "Progres", a potom će radove ove umetnice imati priliku da vidi publika još tri grada - Kragujevca, od 7. do 21. marta, Kikinde, od 1. do 24. marta i Novog Sada, od 25. aprila, do 20. maja. Na postavci će biti posebni radovi nastali u ciklusima "Kosovo", "Đurđevdan"... U nedelju, u 12 sati, Simonova će nastupiti na Maloj sceni Narodnog pozorišta, gde će našoj publici predstaviti peščane priče "Ti si uvek blizu", "Sveta Rusija" i "Živi Srbijo". Predstavljanje ruske umetnice organizovala su udruženja "Srpski kod" i "Naša Srbija".

Slika u pesku inspirisana boravkom u Srbiji

ŽELI DA UPOZNA KUSTURICU

LjUBAV prema slikarstvu, ali i Srbiji, javila se ovoj umetnici veoma rano baš zbog filmova Emira Kusturice.

- Imala sam četiri godine kada sam gledala film "Arizona drim" i zapamtila sam ribu koja leti i od tog trenutka sam shvatila da ću sigurno jednog dana biti slikar - kaže Simonova. - Dugo sam tražila tu ribu u vazduhu. Velika mi je želja da upoznam Kusturicu, čiji nijedan film nisam propustila. Čak sam mu i pisala, ali ne znam da li je ikada pročitao moje pismo. Bila bi mi velika čast ako bih uspela da ga vidim i upoznam dok sam u Srbiji.