Vesna - desna ruka svake romske kuće

NASMEJANO dečje lice, na vratima kućerka romskog naselja Vijadukt u beogradskom Resniku, dočekuje dragu gošću:

- Mama, stigla je Vesna!

Iza trogodišnjeg Filipa proviruju i njegova braća - Igor (8) i Nikola (5) Veličković. Poslednja izlazi samohrana mama Danijela.

- Izvol'te, uđite, spremamo se za školu.

Ovako Vesnu Jovanović dočekuju u većini romskih kuća. Ona je "desna ruka" ovog divljeg naselja, njihova spona sa zdravstvenim i socijalnim institucijama. Uvek je tu kad zagusti, da ih sasluša, posavetuje, a često i da razreši porodične drame. To je njen posao, kao i ostalih 68 medijatorki Ministarstva zdravlja koje rade u romskim naseljima.

Međutim, svojom snalažljivošću i poverenjem koje u nju imaju lekari i sestre doma zdravlja, predstavnici Opštine i Centra za socijalni rad, Vesna uspeva da postigne i mnogo više od svojih obeveza.

- Vesna, odmah da te pitam, jer uskoro moram da krenem, da li ćeš moći da nam izvadiš karton u rakovičkom domu zdravlja? - zabrinuta je Danijela. - Bojim se što Igor još nije primio vakcinu. Iz Požarevca, gde je rođen, traže da lično odem po karton, ali ja nemam para za taj put. Za ostalu dvojicu nemam problem, jer su rođeni u Beogradu.

U jedinom toplom odeljenju, sobici koju greje stara peć, na kauču se skupili sve četvoro Veličkovića. Pod prekrivaju stari tepisoni, na sredini stočić i dve stolice. Soba sređena, dečaci uredni. Raduju se Vesni i darovima koje donosi.

- Higijenske pakete ili slatkiše koje neko pokloni, donacije Crvenog krsta, donesem i podelim meštanima - priča Vesna. - Neke žitelje ovih naselja i dalje zanimaju samo paketi, ali većina ih je shvatila da su im nove navike i praktične stvari o kojima im stalno pričam promenile život nabolje.

Čest je Vesna gost porodice Veličković, ali i ostalih 45 domaćinstava ovog divljeg rakovičkog naselja, niklog u barakama slovenačkog preduzeća. Žitelji Vijadukta doživljavaju je kao prijatelja, osobu iz "spoljnog sveta" na koju mogu da se oslone. Ali pre sedam godina, kada je počela da radi za Ministarstvo zdrvalja kao medijator za romska naselja u sklopu projekta koji je podržao Unicef u Srbiji, Vesna nije bila prihvaćena.

- Bilo je potrebno vreme da me prihvate - priča Vesna. - Sada sam najsrećnija kada vidim napredak. Deca peru ruke, uče, idu u predškolsko i školu, redovno se vakcinišu. Majke posećuju ginekologe, znaju i šta je preventiva, koliko je važno dojenje u prvoj godini...

Predstavnik naselja Duško Vasić, kako kaže, zastupa i romske i još desetak porodica izbeglih s Kosova i Metohije i Hrvatske. Među njima i 60 mališana.

- Vesna je, za sve ove godine, ušla u svaku kuću, sve nas upoznala i svakome pomogla - kaže Duško. - Sa patronažnim sestrama obišla je svako novorođenče. Zbog nje, znamo da nismo sami. Komšiji je obezbedila invalidska kolica, a sada se bori da pomogne četvorogodišnjem Rajku koji još nije prohodao. Onomad kada se ovde pojavila šuga, dopremila nam je pun džak lekovitih krema. I danima deci držala radionice o pranju ruku.

Neke je majke Vesna zaposlila, druge je naučila kako da ostvare dečji dodatak. Njen telefon uvek je dostupan.

POSVEĆANA SINOVIMA

Kada se posle napornog dana vrati kući, Vesna je potpuno posvećena sinu Marku, koji od rođenja boluje od cerebralne paralize. Mlađi Miodrag završava medicinsku školu i evropski je šampion u karateu. A sutra ponovo - nahraniti gladne, obući promrzlu decu, obezbediti tuđu negu, izvaditi lična dokumenta i zdravstevni karton, lečiti, prijaviti nasilje, i neke savete ponoviti bezbroj puta.