Gusla 300 mladih usred Beograda!

GUSLE su kroz istoriju srpskog narode bile na strani pravde, na strani istorije i pravih pobednika. One su božanska darovnica koja se od nastanka koristila i u dobru i u zlu ne bi li narod zapamtio sve daće i nedaće koje su ga snašle. Koga su u zlu gusle opevale, taj se u narodu nikada nije oprao. Tako i Vuka Brankovića istorija brani, ali ga ne odbrani jer su ga gusle opevale.

Ovako sude gusle ako pitate guslara Vukojicu Sandića (52), iz sela Bobovo nadomak Pljevalja, koji već godinama podučava mlade kako se istorija niže niz strunu gudala u jedinstvenoj Školi gusala u Beogradu. Sa više od 300 svojih učenika, koliko ih je od 2010. godine naučilo kako da se smekša zvuk trenja konjske dlake, pokušava da, kako kaže, vrati drevni srpski instrument na pijedestal kakav zaslužuje.

- Gusle su jedini instrument na svetu koji se svojim slušaocima ne obraća isključivo jezikom muzike, već jezikom časti, slave i mudrosti - uverava Sandić, koji tvrdi da je prvi zvuk koji je čuo po rođenju bio upravo iz muzičke kutije gusala. - Sa svojim učenicima pričam tim jezikom. Kod mene ih dovodi želja da nauče da sviraju, ali i da se upoznaju sa istorijom i poreklom svog naroda. Moja deca za guslama, ukoliko redovno vežbaju i odrade domaće zadatke kod kuće, za tri meseca nastupaju na koncertima i zadivljuju publiku. Za godinu dana već su u samom vrhu guslarstva.

I trofeji daju potvrdu. Na regionalnim takmičenjima u guslarstvu, kako pojedinačnim tako i grupnim, Sandićevi učenici najteža su konkurencija. Vukojica je guslanje učio od dede, stričeva, oca, starije braće, a danas kao otac četiri kćerke iza sebe želi da ostavi pečat na mlade talente guslarstva. Zajedno opevavaju narodne junake, vitezove, ključne istorijske događaje srpskog naroda, ali žive junake ne diraju.

- Pravi, ozbiljan guslar nikada ne peva o živima, iako bi voleli da im sviramo - govori Sandić na pitanje o pojanju o Mladiću i Karadžiću. - Može guslar da se ogreši, pa bi se gusle posle o njemu sramile. Oni koji pevaju o živima rade to iz komercijalnih razloga, a gusle od vekova nisu znale za zaradu već za užitak.

Popularnost gusala nikada nije jenjavala, ali je mešanje politike među strune učinilo da se o njima danas manje govori, kako tvrdi Sandić. Politika se, kaže, uplela i u bratski narod Srba i Crnogoraca, a kad guslarske pesme nisu opevale taj razdor njega nikada nije ni bilo.

- Ovo je izvorno srpski instrument. Neprijatelji kad su videli da ne mogu da nas porobe oružjem, počeli su da nas rasrbljuju, jer je jedan prut lakše slomiti nego snop. Sve se dešava iza kulisa, a to ne vide samo oni koji ne žele da vide - zaključuje Vukojica Sandić, lateći se gusala i lagano povlačeći gudalo posveti pesmu najstarijoj ćerki Jeleni, koja je ime dobila iz guslarske pesme o ćerki kralja Nikole.

ŠKOLA STRADALA U POŽARU

Požar koji je početkom januara zahvatio prostorije “Škole gusala Sandić” potpuno je uništio 12 muzičkih instrumenata, sav inventar i tehniku koje su učenici koristili. Sandići su iz vatrene stihije sačuvali samo šest gusala, od kojih se samo preko dvoje još uvek mogu prevlačiti gudala.

- Evo, ovima je ostalo samo drveno telo i vrat i to su gusle Vanje Bulića, koje mi je doneo na popravku u moju radionicu - sa setom gleda Sandić u položene havarisane instrumente.