Ruke čine slikara

CILE je ćutke odgurnuo ulazna vrata, stupio na keramičko tle i pozvao lift. Onda se uspeo u visinu, prišao prozoru i zadubio u daljinu.

Zaleđeni pogled mu se, iz artističke osmatračnice postavljene na 18. spratu, naširoko rasplinuo po poškropljenoj sepiji Velikog Pariza. To je njegov Belvedere i Mirador. Presto za dugo razmišljanje, napad na platno i sukanje dalijevskih brkova koje mu raspršuje vizuelna promaja.

Cile strpljivo čuči na vrhu objekta koji u njegovoj slobodnoj koncepciji predstavlja svrgnuti periferni pandan Nimajerovog kongresnog centra u Braziliji ili štrkljaste Kule na Monparnasu, svejedno, i vreba onaj svečani trenutak kada Pariz postane veći od samoga sebe. Tad se lati četke i potezima u nizu redefiniše ljudsku dimenziju.

Svoje kružne linije ucrtava u betonskoj kocki, živoj slikovnici Korbizijeve porodične ćelije, po sistemu proporcije ljudskog tela, sa čovekom kao merilom stvari. Stambenoj jedinici, u kojoj je dupleks standard, nastaloj po izbledelom uzdužnom ugledu na Blistavi grad, bezbojnih bokova, iznutra vraća kolorit i sjaj.

Oko njega, vreme stalo. Odbija se od ulašteni mahagonij i likovnost drveta danskog dizajna u valeru zemljanih tonova, nameštaja koji nema lice i naličje, gde je svaki komad vremenska skulptura, očišćenih linija, po kome skeleti stonih lampi prave svetlosne linije iz crtačkog arsenala Fernana Ležea, forme Brankuzija i Henrija Mura.

Iz kuhinje mirišu kuvana boja i ukrčkani džez. Oko stolice lebdi Hansenov duh. Na komodi, tacna s isceđenom tubom. Na zidovima, urbani vojnici. Nema praznog hoda. Iz ovog enterijera Cile grabi stvaralačku tišinu i pravi neopisivu gužvu na platnu.

Kad ga ova tišina potpuno zadovolji, provlači ruku kroz kosu, zakopčava drugo dugme na košulji, izvlači oko ispod zastora razbarušenih obrva, teških koliko i njegov čelični pogled i nacilja objektiv.

Uto uskače njegova supruga Beba.

- Zasuči rukave, moraju da ti se vide ruke! Ti si slikar. To je važan detalj. Za slikara su ruke najvažnije.

Istoga trenutka, do lakata zavitlaše olujne slikarske poluge, poiskakaše žile, stupiše na scenu masivne šake, začeprkaše vazduh teški, čvornovati prsti. Odjednom se, sami od sebe, gusti nanosi boja navukoše na njegove vozače bicikala, šetače, kupače, plivače i posmatrače. Sve je ovog časa u kadru postalo kristalno jasno.

Čitava suština nekad se krije u jednom detalju.