Što je čovek stariji, mora više da vežba

MOTO kojim se vodim je taj da što je čovek stariji, trebalo bi više da se posveti fizičkoj kulturi. Mora sve više da vežba. Ne velikim intenzitetom, najbitnije je da svakodnevno bude aktivan. Sport oplemenjuje, čini da volite ljude i da oni vole vas, što je i glavni stimulans koji čoveka održava u životu i daje mu snagu za nove izazove.

Ova životna priča vodi Predraga Uskokovića (75), penzionera sa decenijskim stažom, u svakodnevne životne pobede. Prve tegove podigao je još kao dete u rodnom Užicu, kao srednjoškolac oprobao se u boksu, i čitav život proveo je na spravama, razvijajući telo, ali i duh.

- Kada sam rekao da ću da se bavim boksom, svi su ostali u čudu, to je bila tabu tema - zadovoljno, kroz smeh, priseća se Uskoković, koji je kao vrstan stručnjak gotovo čitav radni vek proveo u JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". - U početku mi se činilo da mi to leži, a kako sam rastao i razvijao se, prešao sam iz srednje u tešku kategoriju. Tada sam konačno shvatio da, sa svojim konstitucijom, nemam visinu i perspektivu u tom sportu.

- Sport pre svega čini da ljudi budu zdravi u glavi - ističe Uskoković, dodajući da je njegov prvi susret bio, ne sa sportom, već sa sportskom kulturom. Ta kultura, koju je kao dete usvojio, oblikovala je njegov život, usmerila ga na pravi put i održala ga do danas. Tvrdi da nikada nije odustao od vežbanja, bilo da je reč o teretani, trim-stazi ili običnom igralištu u komšiluku.

- Kada sam došao da studiram Mašinski fakultet, na ulici sam sreo Svetislava Ivanovića, bivšeg trenera rvačke reprezentacije Jugoslavije. Predložio je da počnem da vežbam sa njima. Kao dete iz unutrašnjosti, prvo sam bio u čudu, ali prihvatio sam poziv i vežbao nekoliko godina sa njima. Potom sam prešao u salu pored, ponovo na tegove, gde sam jedno vreme čak i vodio klub - objašnjava Predrag, koji je, uz sportski duh, usavršavao i obrazovanje, pa je pre oko dve decenije poneo zvanje doktora nauka na Mašinskom fakultetu.

Od sportskih aktivnosti nije odustajao ni kada je starost uzela danak, kada je najpre operisao jedan, a potom i drugi kuk. To su bili periodi od po godinu dana kada je sprave u teretani mogao samo da posmatra, ali tvrdi da je i tada znao da će im se vratiti. I uspeo je.

- S vremenom, sportske aktivnosti uđu u dnevni raspored, naročito u mom slučaju, jer me je razmišljanje o sportu stalno teralo da preispitujem svoje granice - tvrdi Uskoković, trenutno najstariji ali i najaktivniji član teretane na Dorćolu. - Čovek mora da ima i kočnicu, da zna da ne može ići do beskonačnosti u bilo čemu, pa ni u sportu. I danas učim, jer su se mnoge stvari u ovom sportu promenile, a oko mene su mladi ljudi. Osećam se kao deo njih i čini mi se da me doživljavaju kao drugara.

- Šta doživljavamo, tako i jeste - dodaje trener Dragan Rusimović.

Simbioza iskustva i modernih trendova u treniranju, tvrdi Uskoković, ključ je uspeha. Nikada nije bio pristalica korišćenja nikakvih sredstava osim snage i volje. Zato je, kažu, ostao spretan i u osmoj deceniji, pa odvažno stane pred svaku spravu dokazujući sebi da to može.

- Slušamo se međusobno, jer od čoveka sa ovakvim iskustvom svaki mladi trener može mnogo da nauči - ističe Dragan Rusimović, profesionalni lični trener, koji svakodnevno radi sa najstarijim "polaznikom". - On može da uradi svaku vežbu na svim spravama, čak ima toliko snage da moramo da ga kočimo, jer se dešavalo da odradi više nego što od njega očekujemo. Osim toga, kada smo se pohvalili njegovom slikom iz teretane na društvenim mrežama, dobili smo divne komentare, jer je mnogima postao uzor. On je legendarni direktor "Vodovoda", koji je svima ostao u lepom sećanju.

DOKTOR TEHNIČKIH NAUKA

UZ bavljenje sportom, penzionerske dane ispunjava i pisanjem priča, pesama, ali i naučnih radova.

- Otkako sam doktorirao, bavim se istraživačkim projektima i stojim iza mnogobrojnih naučnih radova. Voleo sam da idem za stvarima koje su trendu u svetu. I danas, kada neko dođe kod mene i zatraži stručnu pomoć, rado pristajem da pomognem i doprinesem nečem novom. S druge strane, volim da zabeležim i svoje misli, pesmu, priču. Iako volim šah, ne ispunjava me kao moje vršnjake, jer sedite dok ga igrate - ističe Uskoković.

PORODICA NAJVEĆE BOGATSTVO

NAJVEĆE bogatstvo za Predraga Uskokovića je njegova porodica, sinovi blizanci Nenad i Nebojša i četvoro, kako kaže, neverovatnih unučića.

- Od jednog sina imam tri unuke i jednog unuka. Uživam sa njima, ali ih ne vodim sa sobom kada treniram jer su oni, kako ja to volim da kažem, obdanište za sebe. To je juriš po kući, niko ih ne može pohvatati, pa se divim snaji kako uspeva da se izbori sa njima. Nekada su u našoj kući vladali dečaci, a sada devojčice. One su potpuno neverovatne, priča za sebe. Njihova pitanja, znatiželja, misli... Idu na ples, na slikanje, potpuno su aktivne - sa posebnom radošću u očima o unucima priča ovaj vremešni penzioner.