Bez hleba bih mogao, ali bez Novosti nikako

JUBILEJ, 30 godina na hemodijalizi, Slobodan Ivković (64) iz Ripnja, mašinbravar u penziji, juče priključen na aparate koji mu prečišćavaju krv, u Domu zdravlja u Barajevu obeležio je sa "Večernjim novostima" u rukama. One su za njega, posle supruge Snežane - druga najveća ljubav u životu.

Od 1968. godine, kada je počeo da čita naš list, Slobodanu nijedan dan nije prošao bez "Novosti".

- Bez "Večernjih Novosti" bi mi bilo teško, pogotovo na dijalizi, tu su mi one tih tri i po sata, tri puta nedeljno, koliko sam prikopčan na aparate, "sve i svja" - priča Slobodan. - Bez hleba bih, čini mi se, mogao, ali bez "Večernjih novosti" nikako!

Slobodan se teško kreće. Propao mu je, kaže, kuk, ide na štakama, pa bi mu i odlazak do najbliže prodavnice bio kao teška ekspedicija. Ali zato supruga Snežana dobro zna šta ujutro prvo treba da kupi.

- Još se nije dogodilo da zaboravi "Večernje novosti", srećom po nju - kaže Slobodan. - Šalim se, naravno. Snežana se mnogo žrtvovala zbog moje bolesti bubrega, zbog koje sam pre tri decenije morao da krenem na dijalizu i zaslužila je orden.

Kad Snežana ujutru donese "Novosti" Slobodan, zna se, kreće prvo od sportskih strana. To ga najviše zanima. Nekad je i on igrao fudbal. Onda nastavlja čitanje rubrika, hronika, pa politika, pa onda - redom.

- Moj otac je kupovao "Večernje novosti" i tako sam i ja počeo da ih čitam - priča Slobodan. - Pojavljivale su se nove novine i gasile, i sad ima mnogo štampe, ali nikad nisam ni pomislio da kupim nešto drugo sem "Novosti".