Deda Braca u 93. godini radi kao momak

DA ste živi i zdravi kao deda Braca! Ovako članovi porodice i komšije Bratislava Dimitrijevića iz sela Korbovo kod Kladova međusobno čestitaju rođendane, slave i Novu godinu. A kako i ne bi kad Bratislav ne samo da je zdrav i prav u 93. godini, već i dalje obrađuje baštu, neguje vinovu lozu i besprekorno brine o svom imanju sa dve kuće.

Decenijama je radio kao portir u beogradskom Kliničkom centru, da bi pre više od 30 godina otišao u penziju i posvetio se svojoj najvećoj ljubavi - zemljoradnji. Upravo ga, kako sam kaže, fizička aktivnost i održava vitalnim.

- Čovek mora da bude vredan. Ako samo sedi i ne radi ništa, ubrzo će i zdravlje da ga napusti. Ranije sam obrađivao i njive, ali sam ih sada prepustio komšiji, dok ja uzgajam povrće na svom imanju. Baka i ja uvek imamo šta zdravo da jedemo, deo pošaljem ćerkama i unucima, a deo prodam na seoskoj pijaci. Penzija je mala, pa svaki dinar dobro dođe - priča deda Bratislav.

Ima svega u Bracinoj bašti. I luka i kupusa, zelene salate, krompira, nekoliko vrsti paprika, šargarepe, krastavca... Svake godine prvi u selu ima paradajz. Osim povrća, Dimitrijević održava i prelepe ruže ispred kuće, koje posebno voli njegova supruga Jelena (86).

- Jesu lepe, ali bih ja umesto ruža ipak posadio još neki red luka ili zasadio nešto voća - uz osmeh priznaje Bratislav.

Osim ponekog leka za pritisak i "andola" kada se baš premori od posla, ne pije druge medikamente. S obzirom na to da i dalje ima veoma gustu kosu, mora redovno da se šiša. Sve jede, popije čašicu rakije ujutro i čašu vina uz ručak. Nekoliko puta mesečno ide autobusom do Kladova da podigne penziju i plati račune. Sam donosi stvari sa pijace i iz prodavnice.

- Nije mi teško. Najgore je sada zimi, kada nema šta da se radi u bašti. Lepo je i kada se uz "smederevac" družimo sa kumovima i komšijama, ali jedva čekam proleće da ponovo počnem sa radovima - nestrpljiv je Dimitrijević.

Supruga Jelena je veliki ljubitelj cveća

BAKA JELENINE NARODNE NOŠNjE

Supruga Jelena jedna je od najpoznatijih žena iz istočne Srbije koja je decenijama pravila narodne nošnje ovog kraja. Njeni radovi su i danas izloženi u Etnografskom muzeju u Beogradu.

- Ranije su nošnje bile veoma popularne i tražene, naročito kod naših ljudi u dijaspori, ali se i to promenilo - kaže baka Jelena.

Bratislav u svojoj bašti

UJAK KOMPONOVAO "TAMO DALEKO"

Bratislavov rođeni ujak je Đorđe Marinković, čovek koji je napisao možda i najlepšu srpsku pesmu "Tamo daleko". Rođeni Korbovljanin, gotovo potpuno zaboravljen u postojbini, stekao je svetsku muzičku slavu radeći i za čuvenu parisku muzičku izdavačku kuću RCA. Zaboravljeno je i da mu je u Parizu, pre osam decenija, priznato i autorsko pravo za legendarnu srpsku pesmu. Kao član orkestra kraljeve garde, svirao je sve žičane instrumente, a zatim postao kompozitor i profesor citre. "Tamo daleko" je napisao 1916. godine na Krfu. Preminuo je u Parizu pre 40 godina.