Mladi Srbin u timu nobelovca

MLADI naučnik Dušan Kolarski (28), hemičar iz Kovina, član je istraživačkog tima ovogodišnjeg nobelovca iz Holandije, hemičara profesora Bernarda Feringe. Mladić čija je prva laboratorija bila mamina kuhinja kao doktorand Univerziteta u Groningenu danas sa nobelovcem stvara budućnost - "pametne lekove".

- Ben Feringa je veliki čovek, ne samo u naučnom, već i u ljudskom smislu - kaže Dušan. - Većina nas oseća da smo deo porodice, a ne formalna istraživačka grupa. Atmosfera je inspirativna i pozitivna. Najvrednije što svaki student nauči jeste da je moguće biti i veliki naučnik i nobelovac. I ono što je najkarakterističnije za profesora Feringu: uvek daje maksimum da bi pobedio.

Ove osobine donele su Feringi i životno priznanje. To je bio veliki dan ne samo za nobelovca već i za svakog člana njegovog tima.

- Vest o nagradi stigla je dok smo bili na sastanku sa profesorom. Premišljajući se, javio se na telefon, iznerviran jer ga je neko prekinuo. Zamolio nas je da izađemo. Kada smo se vratili, ništa nije rekao, jer dobitnici ne smeju da saopšte vest pre javne objave - kaže mladi Srbin.

Tog dana je počelo slavlje, koje i danas traje. Gotovo svakog dana, kaže Dušan kroz šalu, dobiju pokoji "kvadratni metar" torte od kompanija iz Holandije.

Dušana je hemija zaintrigirala u detinjstvu.

- Od malih nogu su me privlačili procesi oko mene. Pitao sam se kako drvo "zna" svake godine da požuti u isto vreme, zašto se suncokret okreće ka suncu? Dok sam prelazio Dunav od Kovina do Smedereva, odsjaj na površini vode navodio me na pitanje kako svetlo interaguje sa prirodom.

Kako su godine prolazile, pitanja su polako dobijala odgovore, a odgovori rađali nova pitanja.

- Upravo ta konstantna naučna inercija i želja za znanjem dovela su me u laboratoriju profesora Feringe, gde pokušavam da odgonetnem odgovore na brojne enigme koje su se u mojim mislima stvarale proteklih 20 godina.

Dušan je završio Hemijski fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 10. Smatra da su osnovne studije u Srbiji izvanredne, i da je najbolje u Srbiji prikupiti tradicionalno znanje, a onda odlučiti šta dalje.

On je studije nastavio na jednom od najprestižnijih univerziteta u svetu, ETH u Cirihu, a doktorske u grupi profesora Feringe, gde radi 40 ljudi iz različitih delova sveta.

Kao i svi doktorandi profesora Feringe, i Dušan ima nekoliko projekata kojima se paralelno bavi.

- Deo grupe u kojoj se nalazim bavi se takozvanim pametnim lekovima. Projekat na kome radim mogao bi da doprinese čovečanstvu. Cilj je napraviti "pametan lek" što znači da bi jedan jedini lek bilo moguće aktivirati svetlom samo u tkivima u kojima oboljenje postoji i držati ga aktivnog koliko je potrebno. Zasad mogu samo reći da smo na dobrom putu da potvrdimo princip, a tek nas čeka dug put ka usavršavanju jedinjenja i primeni u medicinske svrhe - kaže Dušan.

Nobelova nagrada profesora Feringa otvorila je vrata i njegovim studentima, i ne sumnja da će, osim samom sebi, on jednog dana doprineti i Srbiji.

Dušan sa profesorom Feringom

POČASNI GRAĐANI GRONINGENA

- ISTRAŽIVAČKOJ grupi profesora Feringe dodeljena je medalja od strane gradonačelnika čime smo postali počasni građani Groningena - kaže naš naučnik i dodaje da će jednom od najvećih naučnih kompleksa u Holandiji - novoj zgradi za prirodne nauke u kampusu Univerziteta u Groningenu, biti dodeljen naziv "Feringa bilding".

"NOBEL" ZA MOLEKULSKE MAŠINE

- OVE godine Nobelova nagrada je dodeljena za dizajn i sintezu najmanjih mašina koje poznaje čovečanstvo - molekulskih mašina. Doprinos profesora Feringe započinje 1999. kada je sa svojom grupom stvorio prvi jednosmerni rotor-molekulski motor korišćen u konstrukciji prvog nanoautomobila. Upravo je ovo bilo otkriće koje je, sedamnaest godina kasnije, profesoru donelo Nobelovu nagradu - objašnjava naš naučnik.