Kreativni beg u slobodu

OVA dva i po sata, koliko svakog drugog dana provodimo na radnoj terapiji, za mene su dragoceni. Ovde pronalazimo mir i možemo da se izmestimo iz bloka, gde su smešteni svi koji boluju od bolesti zavisnosti i propratnih oboljenja, poput hepatitisa. Naši blokovi još nisu renovirani, stari su, tmurni i svaki izlazak iz njih puno nam znači.

Ovako za “Novosti” priča Igor Mitrović (35), koji je već dva meseca u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. On sa ostalim pacijentima sa trećeg sprata, kojima je određena obavezna mera lečenja od alkoholizma i narkomanije, poslednjih nekoliko dana pravi ukrase za jelku.

Violinski ključevi i note od šperploče, pahulje od obojenih štapića za sladoled, ukrašene platnom, zvončići napravljeni od obojenih plastičnih flaša, paučinaste kugle od kanapa kojim je obmotan balon, pa kanap premazan drvofiksom, ofarban i balon izvađen... Sve su to ukrasi kojima će sutra svečano biti okićena velika jelka u holu Centralnog zatvora.

Prvi put je jelka u Centralnom zatvoru, po rečima Zorane Vučićević, savetnice za medije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, okićena prošle godine, ali su ukrasi kupljeni. Ove godine, prave ih pacijenti Specijalne zatvorske bolnice u okviru radne terapije.

Igor Mitrović je pre dolaska radio u jednoj advokatskoj kancelariji i bio karate reprezentativac. Ovde je počeo da piše poeziju. Njegov najbolji drug u bolnici je slikar.

- Kada ja napišem pesmu drugarici, on je oslika. To je naš način da se zahvalimo onima koji nas podržavaju. Čovek mora sam da odluči da preseče svoje loše navike. Ovde sam da rešim problem i da mogu, kad izađem, da se vratim normalnom životu koji sam nekada imao. Umetnost mi pomaže da se osećam slobodno, ljudski, humano - kaže Igor, i obećava da će po izlasku objaviti knjigu poezije.

I trideset dvogodišnji D. I. je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici dva meseca. Ima dana kada jedva čeka da dođe na radnu terapiju:

- Ne mogu da dočekam da izađem iz onog zatvorenog okruženja, da počnem da radim nešto korisno, da razgovaram sa terapeutima. Ovde se osećam slobodnije, iako nisam na slobodi. Lepim zvončiće, pravim pahulje, farbam ukrase... Isto tako bih mogao i da krečim ili radim u bravarskoj radionici. Bitno je da se nešto radi, da prođe vreme.

Milan Božić u kreativnoj radionici

Milan Božić (30) rado “ubija” vreme radeći crteže spirografom (tehnika paljenja drveta), testerišući violinske ključeve i farbajući ih. Ovde je 11,5 meseci, a vreme se nekad kotrlja strahovito sporo. Radna terapija mu je odmor i od zatvorenog prostora, i od drugih ljudi.

Osim na trećem, radionica postoji i na četvrtom spratu. I tamo ukrase od stvrdnutog kartona, iseckanih i ispresavijanih limenki i kanapa, prave pacijenti, ali oni kojima je određena obavezna mera psihijatrijskog lečenja.

Igor Mitrović u kreativnoj radionici

- Najbitnije je da ljudi žele da dođu, a kreativan rad će se sigurno pozitivno odraziti na njihovu psihu. Naš najveći uspeh je kada shvate da mogu da se izraze na mnogo lepši način nego što je nošenje oružja, učešće u razbojništvu, preprodaja droge. Kada shvate da mogu da iznedre i lepe i dobre stvari, koje ih čine boljima - objašnjava Dragana Kaličanin, viši radni terapeut.

Kada budu ukrasili veliku jelku u holu Centralnog zatvora, sve ukrase koji “preteknu” pacijenti i osoblje Specijalne zatvorske bolnice pokloniće Svratištu za decu ulice.

Dragana Kaličanin, viši radni terapeut, sa učesnicima radionice

BEG OD KRIMI-PRIČA

D. V. (45) nikada ranije nije radio ništa slično. Vrhunac njegove kreativnosti “napolju”, priznaje, bilo je rezanje voća. Dugo je živeo u inostranstvu, ali se u Vojvodinu vratio zbog roditelja, koji su u međuvremenu umrli. Kaže da voli da radi jer tako “razbija monotoniju u bloku”, a i ne mora da sluša hvalisave krimi-priče mlađih pacijenata.