Muke zbog Lili Marleni pre 1975: Nije ni znao šta stavlja na gramofon

Zoran Popović, muzički urednik Radio Bora, 4. aprila 1975. godine u emisiji "Reklamni katalog" nije ni sanjao šta će ga snaći kada je na studijski gramofon stavio ploču s melodijom "Lili Marlen", na engleskom jeziku. U Opštinskom sudu u Boru protiv njega je ubrzo pokrenut krivični postupak zbog "širenja lažnih vesti", ali je oslobođen godinu i po dana kasnije, 22. oktobra 1976. godine!

To znači da je slučaj kuvara Marka Orelja koji je nedavno dobio otkaz u restoranu "Kapetan Koča putuje" u beogradskoj Skadarliji, jer je prekinuo muzičare koji su gostima iz Nemačke svirali "Lili Marlen" na neki način "repriza" afere koja je, istim povodom, još pre 40 godina potresala celu ondašnju Jugoslaviju.

Doduše, 1976. u SFRJ nije bilo dilema kao u slučaju kuvara 2016, čija je sudbina podelila javnost na one koji ga podržavaju, jer smatraju da je pesma simbol okupacije i nezvanična himna nemačkih vojnika u Drugom svetskom ratu i one koji ga osuđuju, jer smatraju da je reč o običnoj ljubavnoj melodiji.

Popoviću, koji je tada imao 35 godina, sudilo se, prema obrazloženju presude, "jer je emitovao pesmu koju su Hitlerovi vojnici masovno pevali u toku Drugog svetskog rata radi podizanja borbenog morala i vojničke požrtvovanosti, kao i prilikom masovnih streljanja i ubijanja naših patriota, čime je sredstvom javnog informisanja širokom krugu slušalaca, a sa namerom da izazove neraspoloženje i uznemirenost građana preneo lažnu tvrdnju i to neposredno pred godišnjicu napada fašističke Nemačke na našu zemlju, o popularisanju fašističkih ideja i ideologije i preneo lažne vesti da se preko radio-stanica naše zemlje mogu slobodno emitovati pesme fašističke Nemačke iz Drugog svetskog rata, protiv koje su naši narodi vodili oslobodilačku borbu".

- Tata je to doživeo veoma stresno, jer je, ni kriv ni dužan, bio upleten u veoma opasnu priču. To ga je psihički ruiniralo, jer je bio postavljen na stub srama kao da je učinio zlodelo, a u zemlji u kojoj je komunizam bio ideologija mogao je i glavu da izgubi. Razmišljao je da li će da ga proglase stranim elementom, izdajnikom i da mu nakaleme ko zna šta. Bila je to velika priča, za koju je čula cela Jugoslavija. Bilo je to vreme kada je Državna bezbednost bila neprikosnovena u svemu i možemo samo da zamislimo pod kakvu lupu je došao za samo jedan dan - priča za "Novosti" Zoranov sin Dušan iz Batočine, koji je Muzičku akademiju završio u Novom Sadu, a član je grupe "Medeni mesec".

Zoran Popović sa sinom Dušanom,Presuda kojom je Popović oslobođen optužbi

On kaže da je njegov otac, koji je završio Muzičku akademiju u Beogradu, pesmu čuo prvi put onog dana kada ju je emitovao i da nije znao da je reč o numeri koja je dekretom bila zabranjena da se pomene, a kamoli da se emituje. Oslobođen je, jer je, zapravo, bio kolateralna šteta u nizu propusta. Pitanje je bilo kako je zabranjena ploča ušla u Jugoslaviju, kako se našla u legalnoj prodaji u diskografskim kućama i kako je dospela u radio-stanicu...

NE BIH JE ZABRANIO

- Mislim da pesma nema nikakve veze sa politikom i nacizmom. Iako zbog tate imam zazor od nje, da sam vlasnik restorana, dozvolio bih da se u njemu peva. Kineski filozofi u starom veku smatrali su da dobra muzika pozitivno utiče na ljude, a loša negativno. Nisu bili u pravu. Pošto je Hitler obožavao Vagnera, trebalo je da bude dobar čovek, a ne najveći zločinac na planeti. Treba li zbog njega uništiti Vagnerova dela? - pita se Dušan.

Dušan Popović

POBEGAO IZ BORA

Zoran Popović je svoj radni vek proveo kao profesor muzike u osnovnim i srednjim školama. Bilo je to deficitarno zanimanje i mogao je da bira gde će da se zaposli. Birajući najbolje ponude, često se selio. Radio je u Maloj Ivanči, u Bosni, gde je upoznao suprugu Zahidu; u Pirotu, gde im se rodio sin Dušan; u Rači Kragujevačkoj i Batočini.

- Tati se u Boru smučilo i samo tri meseca posle emitovanja te pesme preselili smo se u Batočinu. Zaposlio se u OŠ "14. oktobar", sadašnjoj OŠ "Sveti Sava", gde je penzionisan 2001. godine. Preminuo je pre dve i po godine - kaže Dušan.