Vojvođanske priče: Gajde donosile dukate

GAJDE potiču iz Azije, bile su poznate i u starom Rimu, a u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka bile su izuzetno popularne u Somboru i okolini. Jedan od somborskih virtuoza na ovom instrumentu bio je prvi vojvođanski gajdaš koji je nastupio na Radio Beogradu, drugi je svirkom zaradio kafanu i mesaru, a treći je čak snimio gramofonske ploče za američku diskografsku kuću.

Publicista i hroničar Sombora Milan Stepanović ističe da se uz gajde “svatovalo, svečarilo, bećarilo, lumpovalo, kretalo u rat, pa i sahranjivalo”.

- Načinjene od belih jarećih mešina, gajde su se svirale po somborskim bircuzima i čardama, po vašarima i pijacama, na prelima i “kolima”, o svecima, vodicama i pokladama, a sa “polivačima” su išle po gradskim ulicama i salašima - navodi Stepanović.

U mnoštvu starih somborskih gajdaša, prvi koji je ostao dobro zapamćen je Đura Subotin, rođen 1842. godine.

- Đura je odlazio na svirku i u Bosnu, i odande “donosio dukate”, kako prepričavaju njegovi potomci. Roditelji su mu bili zemljoradnici, a on je svirkom stekao kafanu i mesaru. Umro je u 53. godini sa gajdama u rukama 13. februara 1895. na stepenicama novoizgrađene Učiteljske škole (Preparandije). U matičnoj knjizi umrlih, za njega je navedeno da je “svirac iz predgrađa Crvenka” - zapisao je somborski letopisac Milenko Beljanski.

Očevim stopama nastavio je Triva Subotin Lala, o kojem je Beljanski zabeležio da je bio vrstan gajdaš i pevač, i da je od gajdi iškolovao troje dece (Katicu, Đuru i Olgu) za učitelje.

Sima Stojkov, prvi gajdaš koji je svirao na radiju

I Sima Stojkov, deda slavnog somborskog slikara Save Stojkova, bio je nadaleko čuven gajdaš. Sima, rođen 1877. godine kao sin salašara, bio je izvanredan drvorezbar i majstor za izradu čardaka, ali i odličan frulaš, koji je rešio da nauči da svira i gajde. Nije bio potpuno zadovoljan zvukom klasičnih vojvođanskih gajdi koje je imao, pa je odlučio da na njima učini određene prepravke. Produžio je “rog”, a u takozvanu prdaljku majstor Erlih mu je ugradio drvenu trocevku koja je davala poseban, fin, baršunast i dubok prateći ton gajdama.

Kosta Koca Šarčanski, moler raskošnog tenora

- Uskoro je počeo da svira na slavama, pa u “kolu”, koje se nedeljom posle podne okupljalo u obližnjoj krčmi “Kod Ratara”, a zatim i u svatovima, gde je ponekad za dva-tri dana svirke kući donosio toliko para koliko bi majstorlukom mogao da zaradi tek za jedan ili dva meseca. U jednim svatovima čuo ga je muzički urednik tek pokrenutog Radio Beograda, pa je postao prvi vojvođanski gajdaš koji je uživo svirao na radiju - predočava za “Priče” Stepanović.

Prema njegovim rečima, verovatno najpoznatiji somborski gajdaš bio je Kosta Koca Šarčanski, “po struci moler, izuzetan svirač, snažnog i raskošnog tenora, a brzorek da smisli bećarac na licu mesta, zbog čega je bio posebno omiljen”.

Deda Sima, crtež Save Stojkova

- On je stigao i do Beča, gde je za američku diskografsku kuću “Viktor” snimio 1930. godine gramofonske ploče “Bećarac”, “Tri devojke ružu brale” i “Moj je lola trgovac”, a dve kompozicije (“Svatovac” i “Gajdaško kolo”) snimio je za zagrebačku fabriku gramofonskih ploča “Edison Bel Penkala” - izneo je Stepanović.

Gajdaš, slika Save Stojkova

BEĆARCI O TOŠI I PIJANOM TEČI

OSTALO je zabeleženo sećanje Save Stojkova da je deda molio svoju snahu Milicu (slikarevu majku) da mu pomogne u sastavljanju bećaraca.

- Ona je za to bila nadarena, pa je o nekom Toši, niskog rasta i svetle kose i brkova, ispevala: “Tošo mali, brkovi ti plavi, prst u du*e, pa ih nagaravi.” Nije bila pošteđena ni najbliža rodbina, pa je jedan teča, koji se pijan upiškio, za kaznu dobio bećarac: “Mila mati, upiš’o se dika, pod njim bara, mal’ ja nisam pala” - ispričao je slikar.