I kao majstor sreću nađo uz vespu pjađo

LIMARIJU smo odlično obradili, varovi su savršeni, pa nam preostaje još da je strpljivo "umijemo", pa da izgleda kao kada je 1957. godine izašla iz pogona "Pjađa" - govori nam Davor Šušak (60), dok zadovoljno posmatra sve što je urađeno oko restauracije "vespe". - Siguran sam da će vlasnik iz Švajcarske biti zadovoljan kad dođe po svoju ljubimicu.

Ova "vespa" samo je jedna od starih italijanskih "osa" kojoj su vešte ruke majstora Davora podarile novi život pa ponovo mogu da "zuje" ulicama širom Evrope. Od 1981. godine kada je registrovao prvu radnju u Splitu i potpisao prvi ugovor sa "Pjađom" o dobijanju dozvole za popravke najčuvenijih i najomiljenijih skutera na svetu, prvobitni, puni sjaj vratio je stotinama ostarelih. U ovom poslu je našao sreću, baš kao što kažu stihovi pesme koja je pratila reklamu: "Ja sreću nađo' uz vespu pjađo".

- Za majstora je zaista veliki izazov da vremešnu "vespu" vrati u vozno stanje, naročito ako želi da je sredi do detalja, po fabričkim normama - priča naš sagovornik. - Kada stignu na restauraciju, najpre ih rastavljam, pa napravim zapisnik postojećih delova. Potom se radi peskarenje lima, pa kad se uverimo da je to dobro urađeno, tek tada počinjem potragu za originalnim delovima širom sveta, što može da potraje i po godinu dana.

Restauratora "vespi", kako priča majstor Davor, pre svega mora da krasi strpljenje. To je, veli, naučio od majstora u Italiji kod kojih je bio na višemesečnim obukama i danonoćno učio da bi dobio "fabričke licence znanja" za rad na svim modelima "vespi".

- Na tim oldtajmerima, zapravo je najzahtevnija "obnova" limova - nastavlja naš sagovornik. - To su takozvani dekapirani limovi, vrlo su kvalitetni, a istovremeno teški za limarsku obradu. Teško se ispravlja svaki pogrešan udarac čekićem, a malo ko zna da ih vari. Jednostavno, ako se restauracija limarski ne pripremi dobro, onda je sav drugi rad - džaba! Osim toga, svaka "vespa" traži i poseban način varenja, takav da varovi, u stvari, ne smeju da se vide. Srećom, po preseljenju u Beograd 1991. godine, došao sam do istinskih majstora, pa od tada svaka "osa" ne bi bila restaurirana da nije mojih drugova - Tome limara, Ike varioca i Bobana farbara.

Dok nam, u svojoj radionici pokazuje i po pola veka stare "bubrege" - bočne poklopce i viljuške za prednji točak "vespi", koje čekaju da vrate sjaj nekoj staroj, majstor Davor sa nekim posebnim sjajem u očima priča o prvoj koju je restaurirao.

- Bilo je to početkom osamdesetih godina, model "super sport 180" - seća se naš sagovornik. - Izvukli smo je iz neke splitske šupe. Bila je zapuštena, ali nekako blistava i prosto je tražila da joj vratim staru slavu. Nisam mogao da odolim i sve je, tako, počelo. Više puta sam, priznajem, razmišljao da napustim ovaj mukotrpan posao restauracije "vespi", ali onda bih shvatio da tako okrećem leđa nečijim lepim uspomenama i svojoj ljubavi. Jer, zarada je zaista simbolična.

LICENCA

MNOGO više od zarade, kako tvrdi, znače mu licence "Pjađa" za restauriranje ranih modela iz pedesetih i šezdesetih godina. Te licence, kaže, imaju posebnu "težinu".

- Najviše od svega, ipak, vredi sve sve što sam o "vespama" naučio od italijanskih majstora Leardija i Natorija, stručnjaka "Pjađa" - kaže majstor Davor.