Vojvođanske priče: Manastir čuva zlatnu žicu

BRATSTVO fruškogorskog manatira Vrdnik već punih 326 godina čuva Jefimijinu “Pohvalu knezu Lazaru”. Pokrov izvezen zlatnom žicom na crvenoj svili nalazi se u manastirskoj crkvi, uz deo moštiju kneza Lazara, i smatra se remek-delom veziljske umetnosti, a sam tekst spada u najznačajnije stranice srpske srednjovekovne književnosti. Ime Jelene Mrnjavčević - monahinje Jefimije - blista među najstarijim svetskim pesnikinjama, diplomatama i umetnicima, pripadajući izuzetno značajnim ličnostima srpskog naroda u strašnim vremenima posle Kosovske bitke.

Jefimija je ostavila tri zapisa, koji se danas smatraju za poeziju velike vrednosti. Jedan od njih, “Pohvala knezu Lazaru”, koji je Jefimija izvezla početkom 15. veka, čuva se upravo u Sremu.

A, kako je tu dospeo?

U vreme velike seobe Srba 1690. kaluđeri manastira Ravanica doneli su sa sobom i mošti kneza Lazara, preneli ih preko Save i posle sedam godina lutanja, smestili ih u manastir Vrdnik. Sa kivotom donesen je i Jefimijin vez za pokrov, koji je zaključan u manastirskim odajama, sklonjen daleko od očiju javnosti.

A, ko je, u stvari, bila Jelena Mrnjavčević?

Kada su Turci 1354. godine krenuli na Balkan, prve na udaru našle su se zemlje kojima su vladali Mrnjavčevići - Uglješa i Vukašin - koji su se spremali za rat da bi zaštitili svoje teritorije. Braća Mrnjavčević poginula su u bici 26. septembra 1371. na reci Marici, kod mesta Černomena, danas Ormenio (Grčka). Posle ovog teškog poraza Vukašinov sin Marko Kraljević nasleđuje oca na prestolu kao turski vazal, a Uglješina supruga Jelena - kasnije Jefimija, napušta grad Ser, i bežeći ispred Turaka dolazi u Kruševac, na dvor kneza Lazara Hrebeljanovića, kod rođake kneginje Milice. Odmah po dolasku, Jelena, koja je tada imala 22 godine, zamonašila se i dobila ime Jefimija. Na ovom dvoru ostala je do Vidovdana 1389. i Kosovske bitke. Posle pogibije kneza Lazara, Jefimija i sada već zamonašena kneginja Milica, koja je dobila ime Jevgenija, odlaze u manastir Županjevac, u Levču. Pouzdanih podataka kada je Jelena umrla nema, ali prema nekim zapisima, to je bilo oko 1405, otprilike kada je umrla i kneginja Milica.

* Deo “Pohvale” odštampan na papiru u vidu slike i original

Jefimija je imala sve uslove da stekne dobro obrazovanje, naučila je da čita, piše na srpskom i grčkom jeziku, da veze umetnički vez. Kretala se u krugu srpske vinzantijske vlastele, što je doprinelo njenom opštem obrazovanju i vaspitanju. Izrasla je u umnu srpsku ženu, koja je ostavila dela koja će joj obezbediti trajno mesto u istoriji srpske književnosti.

Još dok je živela u Seru, kao supruga Uroša Mrnjavčevića, između 1368. i 1371. ona piše svoje prve stihove u pesmi “Tuga za mladencem Uglješom”. Ove stihove posvetila je prerano, ubrzo po rođenju, umrlom sinu, koji je sahranjen u manastiru Hilandar. Jelena, pošto nikada nije mogla da ode na njegov grob, za pokoj duše, poslala je na Sv. Goru ikonicu ukrašenu biserom i dragim kamenom, na kojoj je urezala u zlatu i srebru stihove ove pesme. Druga njena pesma “Zapis na Hilandarskoj zavesi” nastaje u manastiru Župnjevac. Pesma je izvezena zlatnom i srebrnom žicom na zavesi od teškog svilenog atlasa crvene boje, a namenjena je Sabornoj crkvi u Hilandaru.

* Kivot kneza Lazara

Najveću književnu vrednost, međutim, ima pesma koju je Jefimija izvezla za kivot kneza Lazara. Ovaj pokrov je od atlasa, veličine 99 puta 69 santimetara, i na njemu je zlatnom žicom izvezena “Pohvala”. U ovoj pesmi Jefimija je spojila poetskom rečju svoju ličnu nesreću sa tragedijom srpskog naroda. Jedan je to od najpotresnijih tekstova u celokupnoj srednjovekovnoj srpskoj književnosti.

ZAHVALNOST I POŠTOVANjE RATNIKU I MUČENIKU

JEFIMIJA je sastavila “Pohvalu knezu Lazaru” neposredno pred bitku kod Ankare 1402. Tada su Lazarevi sinovi, Stefan i Vuk Lazarević, kao Bajazitovi vazali otišli preko mora u boj protiv Mongola, koji su pod Tamerlanom napali, a kasnije i porazili Turke. Osnovni motiv za nastanak “Pohvale” je Jefimijino duboko poštovanje i zahvalnost koje je osećala prema knezu Lazaru, koga je opisala kao čoveka ratnika i mučenika.