Uča vratio klikere u klupe

NEKADA su učitelji uzimali klikere đacima. I za uši ih vukli. A danas da izvrneš naglavce sve užičke klince redom, od Senjaka do Pore, od Zabučja do Carine, ne bi im par klikera ispalo iz džepova! Onda se, nekim čudom, sred miholjskog dana tu kod škole u Drežniku, duh prošlog vremena gradskog rasuo seoskom džadom...

- Klikeri su sad deficitarna roba, za to se pobrinuo lokalni Kinez - objašnjavaju mališani. - Nas je đaka u Drežniku tridesetoro, mi smo izdvojeno odeljenje Osnovne škole "Đura Jakšić", selo Ravni, 31.000 Užice.

Oni što su o klikerima ponešto čuli, odmah petama buše rupe u zemlji. Ko biseri sijaju šareni "staklenci" i oni ređi sa jednobojnim percima. Neuništivim belim "porculancima", otpornim na "čvoke", dobro barataju samo asovi klikeraške igre. Ima i debelih "tulumbaća" za hvalisanje. I ubojitih "metalaca" otpalih iz točkova kamiona...

- Kad mi onaj moj poderanih pantalona kući dođe i prljav ko prase, videćemo mi. Kuku, vidi mu blata pod noktima - poskakuje baka jednog mališana, a smeje se, sve joj nešto milo. - Najradije bi on one "pokemone" ko manit po Užicu jurc'o, kod kuće da vozi telefon, ima pešake unutra pa ih gazi! Kaže, poeni bako, poeni. A otac mu baš ovako klikera igr'o...

Duh odrastanja među soliterima i klikere u Drežniku je nastanio nastavnik Miloš Racić, istoričar. Da deca upoznaju igru svojih roditelja.

- Klikeri, "pola - celo" sličicama, "krajcarica" i fudbal krpenjačom, to su gradske igre novijeg datuma, ali su već zaboravljene. Sada su starovaroške. Zato smo priredili "Igre starog sokaka", malu renesansu tipičnog detinjstva u 20. veku - objašnjava omiljeni nastavnik, žureći da nastavi igru.

- 'Oćemo li ćoze? - izaziva osmaka dve godine mlađi šestak. - Ćoze ti je bez pravila, 'nako. Kao vežba.

Kad je ćoze, rezultat se ne računa. Ćoze je prilika da novajlije zaigraju sa starijima, a kući ne idu poraženi. Kad očvrsnu, porastu, onda ne može bez pravila. I to kakvih - prvih koje naučiš van kuće.

- Klikeri su samostalan korak u svet. U tajnovite odnose među malcima iz ulice. A početak odrastanja ima svoja pravila - objašnjava Uroš Antić, svedok čuda u Drežniku, odmalena užički klikeraš i vrsni poznavalac igre. - "Zbogom topli roditeljski dome", to ti je osećaj strepnje dok čekaš lift, da se prvi put spustiš pred zgradu džepova punih klikera.

Svaki grad u Srbiji imao je nepisana klikeraška pravila. U svakom gradu, ona su ista. Samo su u svakom, nazivi za njih različiti.

- Prvo "karupiš". Ko ubaci u rupu, odmeri četiri prsta, povuče crtu i "pikira". U slučaju da pri "karupljenju" pogodiš protivnički kliker, onda "čvoka duša igra prva". U slučaju kad su oba klikera u rupi, primenjuje se "mala ili velika vađa" - objašnjavaju uglas drežnički klinci.

Digla se prašina. Osmak Marko Todorović i šestak Dragutin Milutinović sa ćoze prešli na pravo.

- Nema cvrgoljenja - ispravljaju jedan drugog sred drežničke klikeraške gungule. - Ja karupio blizu rupe, a on namerno baca daleko, 'oće da beži. To ne može, to je "cvrgoljenje". Kaže se još i "nema na pola bane". Nego rupu karupi! U Lovćencu, odakle je rodom naš nastavnik Miloš, za "cvrgoljenje" kažu "krv". Tak'a im pravila.

Vremena još ima za dalji put u istoriju - za "krajcaricu". Izvuče odnekud nastavnik Racić krajcaru pravu, onu cara Franje Josifa iz 1894. Pronašao je u blatu, u Lovćencu kad je bio mali. Novčić drežničkog delije Slavenka Jevđića pade najbliže liniji. Za nagradu, dobio je paru sa likom kralja Petra Drugog iz 1938. godine, original, ko medalja.

Za to vreme, Andrija Đunisijević iz petog, zove na "pola - celo", može i "par - nepar" ko hoće i ko ima "slidža". Pala je i "menjaža" duplikata.

- Izložili smo i stare albume sa fudbalskih mundijala, Meksiko osamdeset šesta, Italija devedeseta... Da se vidi od koga je Mesi zanat učio - pokazuje dečak iz Drežnika Dijega "Božju ruku" Maradonu.

E sad bi deca da igraju stvarno, pa koliko stignu do mraka. Miholjski dan je kratak, za dečju snagu prekratak.

- Može fudbal, ali danas posebno, krpenjačom igramo - čuje se glas nastavnika Miloša. - Onda kući, sutra je opet 21. vek.