Ministarstvo Dražine vojske u seoskoj kolibi

Koliba Milorada Miše Hadžića (1889-1943) sasvim obična planinska kućica za smeštaj pastira u sezonskoj ispaši stoke, u brdima iznad sela Jablanica kod Gornjeg Milanovca, u istoriju je 1942. ušla kao - Ministarstvo vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije! Prvo zvanično, od vlade u emigraciji i kralja Petra II Karađorđevića u Britaniji. Deo je to (i)storije otpora fašizmu: srpskog, jugoslovenskog i savezničkog.

Svedoče o tome stari Jablaničani, tadašnja deca, a potvrđuje i Zvonko Vučković, visoki oficir u Đeneralštabu pokreta otpora pod komandom Draže Mihailovića, u svojoj knjizi "Sećanja iz rata", izdatoj u Londonu 1980. Nažalost, teže dostupnoj Srbima sada.

- Mišo Hadžić bio je moj rođeni stric - setno priča Zoran Hadžić (80). - Na Solunskom frontu iz naše familije bilo ih je 14, Mišo i njegov otac zajedno, vratilo ih se 11. Mišo tamo gubi oko. Kao četnika Takovskog odreda pod komandom Zvonka Vučkovića, ubili su ga 1943. komunisti, a posle rata porodici oduzeli velika imanja. Nije imao dece, najbliži rod smo mu mi, sinovci od dva brata. Tek pre 20 godina podigli smo mu spomenik, ranije je to bilo preopasno.

Zvonimir Zvonko Vučković, rođen u Bijeljini 1916, a umro 2004. u emigraciji u Kaliforniji, bio je oficir Kraljeve garde za vreme postojanja te Jugoslavije, a početkom otpora Nemcima komandant Prvog ravnogorskog odreda, od 1942. vojvoda takovski. Ovo je deo njegovih sećanja na prvo zvanično ratno Ministarstvo vojske, u kolibu Miše Hadžića.

Koliba Hadžića

- Svakog dana slušali smo emisije radija Bi-Bi-Si iz Londona. Mihailović je nekoliko puta unapređen od Jugoslovenske vlade u izbeglištvu. Od pukovnika je postao armijski general. Bilo mu je neprijatno kad bi ga neko oslovio sa "gospodine generale", pa sam skretao pažnju posetiocima da izbegavaju te formalnosti. Bio je 13. januar 1942. kad je londonski radio preneo vest: general Dragoljub Mihailović postavljen je za ministra Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevske jugoslovenske vlade. Kad je objavljena, Draža nije bio u kolibi, kad se docnije vratio sa Blagojem i Nikolom, njegovo iznenađenje bilo je veće nego Franjino ili moje - napisao je Vučković u svojim memoarima. Pomenuti Hrvat Franjo, prezimena Seničar, oficir Ravnogorskog pokreta, bio je narednik Vojske Kraljevine Jugoslavije i, kao Vučković, odan oficirskoj patriotskoj zakletvi. Vučković prenosi i Dražine reakcije na to ministarsko imenovanje.

Draža Mihailović i Zvonimir Vučković

- "Ne znam šta im treba da sa nama teraju šegu, ali nije isključeno da ipak znaju šta rade", - komentarisao je on vest. Nikola je na zidu Mišine kolibe ugljenom naškrabao "Ministarstvo vojske, mornarice i vazduhoplovstva" - prisećao se Vučković. U kolibu, "zdanje" ministarstva, stizali su poverljivi funkcioneri otpora, tu su donesene važne odluke. Miša i njegov brat Radojica su u čast prvog ministra koji im je svratio u kuću, zaklali najdebljeg ovna. Tako je taj dan proslavljen najsvečanije što se moglo. Zbog raspisane nemačke poternice, stroge potrage i brojnih špijuna, ni koliba Hadžića nije za Dražino ministarstvo bila dugotrajno sigurno.

SELIDBA

- MIŠINA koliba služila nam je za skrovište i suviše dugo. Od stotinu kurira koji su dolazili do nje, bar jedan je mogao pasti neprijateljima u ruke. Bilo je krajnje vreme za selidbu - sećao se Vučković. Odatle se 1943. Ministarstvo premešta u jedno od kasnijih privremenih boravišta, u selo Konjušu kod domaćina Živadina Stefanovića. Opet pred nos Nemcima i komunistima...

Sinovac,Zoran Hadžić

GRADONAČELNICI

POMENUTI Stefanović, predsednik opštine Konjuša, pred rat je putovao na Svetsku izložbu u Njujork. Kad je udomio Dražin štab, pokazao je album pun novinskih isečaka i slika. U članku "Njujork tajmsa", stasiti Živadin u opancima i šumadijskoj nošnji, slikan je uz rastom manjeg, dežmekastog gradonačelnika Njujorka, čuvenog Fiorela La Gvardiju. Ispod slike, list je objavio: "Predsednici najmanje i najveće opštine na svetu".