Pariska bolnica Lariboazijer: Drogiraju se pored porodilja

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

LEPO vreme, dušu dalo za razna zadovoljstva, dozvoljena, zabranjena i ona zbog kojih se, zarad mira u kući, zažmuri na jedno oko. Sticajem neobičnih okolnosti, neko će ih odsad naći i u pariskoj bolnici Lariboazijer.

Francuske vlasti otvorile su ovde prvu salu za toksikomane u kojoj će zavisnici moći, uz stručnu pomoć i obezbeđene higijenske uslove, da se drogiraju pod medicinskim nadzorom. Prva soba za "sigurno fiksanje", koju su protekle nedelje obišle ministarka zdravlja Marizol Turen i gradonačelnica Pariza An Idalgo, već je trebalo da počne da radi, ali zbog manjka osoblja prve klijente će primiti tek danas.

Prostor od 450 kvadratnih metara obuhvata predvorje, čekaonicu i salu za konzumaciju. Njime upravlja asocijacija "Gaja", baš u cilju borbe protiv toksikomanije. Konzumatori će sami morati da donose drogu. Francuska se na ovaj način pridružila Australiji, Danskoj, Kanadi, Luksemburgu, Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji, Švajcarskoj i Španiji, u kojima je rad ovakvih ustanova dao pozitivne rezultate.

Na prijemnom odeljenju Hitne pomoći, nasmejana šalterska službenica ljubazno objašnjava put. Izlazi se na ulicu, produžava dalje uz bolničku kapiju, sve do ulaza u - porodilište. Verovali ili ne, soba za "ubadanje" nalazi se odmah preko puta akušerskog odeljenja. Ko rađa desno, a ko se drogira - levo. Ironija je htela da samo korakom razdvoji život od smrti.

- Mi smo zdravstveni radnici - kratkim komentarom izbegava svaku polemiku sestra koja pridržava trudnicu.

- Ionako su se ovde drogirali na sve strane, celom ulicom. Eno, dole, na parkingu, čuvar ponekad mora da ih isprska suzavcem da bi se razišli - kaže nam vlasnik radnje David.

Ne smeta mu to što će imati nesvakidašnje komšije.

- Bolje je ovako. Sad će da dođu, prime svoju dozu i lepo odu. Njima će biti lakše, a i nama. Nisu oni lopovi. Evo, i ja se drogiram po ceo bogovetni dan kafom - razvlači David usta u širok osmeh, tvrdeći da ga mnogo više nerviraju neke druge nepravde, zbog kojih, kako kaže, razmišlja da se možda jednom prijavi kao predsednički kandidat u njegovoj Obali Slonovače.

Na ulici, prođoše neki, baciše gomilu smeća. Oseća se miris mokraće. Čovek, ispred, sa štakama. Stiže mu taksi. Obaveštenje da je celo mesto pod video-nadzorom. Svakakav svet muva se ovuda, u kvartu oko Severne železničke stanice. U neposrednom susedstvu je i čuvena pijaca na Barbesu, kolorističko stecište trgovaca najrazličitijeg porekla.

- Čuo sam, čitao sam u novinama - veli jedan i pazari guavu.

- Nemam pojma. Nisam ovde tim povodom - odriče gospođa u šarenoj afričkoj odori.

- Važno je da je u okviru bolnice - kaže ona s druge strane tezge.

- Je li počelo da radi? - interesuje se sredovečni kupac.

U kafeu na ćošku, slična razmišljanja.

- Ionako ih je bilo ovde - relativizuje jedan gost.

- Nije dobro ovako podsticati ljude na drogiranje. Sad će dolaziti iz celog Pariza - ne slaže se drugi.

Bolnica u kojoj se nalaze porodilišta i sala za toksikomaniju

Iz broja 1 uredne stambene zgrade osmanovskog stila u Ulici Gija Patena, francuskog lekara i pisca iz 17. veka, koji je inspirisao Molijera, odakle pogled direktno pada na okupljalište toksikomana, izlazi gospodin u subotnjem odelu.

- Eh, kada biste samo znali šta mi sve viđamo ovde svakoga dana - slegnu ramenima.