Deci 100 aparata za sluh

U OKVIRU humanitarne akcije, koju povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba organizuje Fond humanosti "Večernjih novosti", deci do 18 godina širom Srbije tokom 50 sedmica biće podeljeno 100 slušnih aparata.

Trećinu ukupne količine obezbedila je kompanija "Audio BM" iz Novog Sada, koje će ovom društveno-korisnom aktivnošću pružiti pomoć onima kojima je neophodna i na taj način obeležiti četvrt veka uspešnog rada.

- Želja nam je da, za naš jubilej, pomognemo onima kojima je to najpotrebnije, da se što kvalitetnije socijalizuju i ostvare sebe - kaže za "Novosti" generalni direktor i osnivač "Audio BM" Blažo Pisarić. - U akciji, kojoj smo se vrlo rado priključili, akcenat stavljamo na decu, koja bez aparata za poboljšanje sluha ne bi mogla da ostvare sve svoje mogućnosti.

Tridesetoro mališana dobiće slušne aparate od "Audio BM", firme koja se trudi da u centrima širom Srbije, ali i u zemljama regiona, savremenim tehnologijama pomogne korisnicima, da im što ranije i tačnije odredi tip i vrstu oštećenja.

Pored siromašne dece, aparate će dobiti i mališani bez roditeljskog staranja, kao i deca sa najvećim oštećenjima sluha. Kontrola audio sposobnosti budućih učesnika u akciji biće besplatno obavljana u svim poslovnim jedinicama "Audio BM", a stručna komisija odlučiće na kraju o dobitnicima aparata.

"Audio BM" ima savremenu dijagnostiku u ORL i logistička je podrška gotovo svim zdravstvenim ustanovama u našoj zemlji i regionu, kod uvođenja novih dijagnostičkih metoda i opreme. Pisarić podseća da su prvi u našoj zemlji počeli da prave vizuelno diskretna pomagala, odnosno "nevidljive" slušne aparate, kao i, od 2002. godine, implantate za potpuno gluvu decu.

- Sada imamo oko 400 dece koja, zahvaljujući toj vrsti pomoći, na sreću više nisu gluva, svi idu u školu ili studiraju i ravnopravni su članovi društva.

Blažo Pisarić dodaje da je njegovo preduzeće, sa 55 stalno zaposlenih u Srbiji, od kojih je 70 odsto visokoobrazovanih (inženjeri elektrotehnike, lekari, defektolozi...), takođe kod nas pionir u izradi implantata srednjeg uha, a pre pet godina su počeli da rade i govorne proteze, za one koji su imali karcinom grla. Ti pacijenti se posle operacije, uz pomoć tih proteza, vraćaju u gotovo normalan život.

Uz obezbeđivanje najsavremenijih ORL pomagala svetskih proizvođača, firma "Audio BM" je, kako naglašava njen vlasnik, ove godine posebnu pažnju posvetila razvoju nivoa zdravstvene kulture u Srbiji.

- Predrasude po pitanju upotrebe slušnog aparata, kao teške i grozomorne spravice, još su vrlo velike. Našim ljudima, koji imaju strah od njegovog nošenja, objašnjavamo da je to savremeno pomagalo čak i moderno u razvijenim zemljama. Osim što poboljšava sluh, kvalitetniji slušni aparat omogućava i efikasnije korišćenje mobilnog telefona, praćenje savremenih medija i rad na mnogim složenim poslovima.

Direktor Pisarić u tom pogledu naglašava da je u "Audio BM" zaposlen i inženjer elektrotehnike Boris Majski, koga je majka doveli na pregled kada je imao tri godine i konstatovano mu je oštećenje sluha 80 odsto.

MALO APARATA

NA domaćem tržištu godišnje se plasira od 17.000 do 18.000 slušnih aparata, slično kao u Sloveniji koja ima tri puta manju populaciju. U Holandiji, na 17 miliona stanovnika, godišnje se isporuči čak 220.000 tih pomagala. Pisarić napominje da u toj zemlji socijalno osiguranje obezbeđuje dva slušna aparata, dok se u Srbiji daje jedan. Prema domaćem pravilniku pravo na dobijanje besplatnog aparata stiče se kada je sluh oštećen 70 odsto, dok je u zapadnim zemljama uslov za to 40-procentno oštećenje.