Amfibija sa Palića spasava Plavsko jezero?

KADA su Bog ili Alah, zavisi kako ko i iz koje pozicije posmatra, po zemlji "razbacivali" lepotu, Plav je dobio "poklon", kojem su se ljudi donedavno divili. Čuveno ledničko jezero, koje je pre pet-šest decenija na svoje obale godišnje privlačilo više turista nego čuvena Budva.

Međutim, zbog nemara ljudi koji su živeli i još obitavaju na njegovim obalama, ali i onih koji nemilosrdno odvlače prirodne resurse Plava i pretaču ih u bulevare i razne objekte po Podgorici i Budvi, jezero su vremenom prekrili trska i šaš, a dno mulj debeo i po nekoliko metara...

- Jezero je nestalo. Ljudi, šta je ovo - zavapio je pre izvesnog vremena jedan Plavljanin, koji je posle petnaestak leta, čim je dobio "papire" u SAD, skoknuo do zavičaja.

- Čovek nije mogao da veruje svojim očima - priča akademski slikar Ibro Reković, Plavljanin koji svakog jutra kad ustane praktično iz kreveta prvi pogled uputi jezeru pored koga je život proveo. Ibro godinama vodi borbu za očuvanje jezera iz čijih voda je izvađena mladica - svetski rekorder, teška 46 kilograma, koja je preparirana i decenijama bila zaštitni znak hotela "Plavsko jezero".

Međutim, prema rečima Rekovića, koji je pisao stručne radove, elaborate, organizovao naučne skupove da bi se jezero spaslo, kada se činilo da će jezero nestati za najkasnije dve decenije, jer pritoke u njega unose ogromne količine mulja i peska, iznenada se pojavio tračak nade. Naime, na ledničkom jezeru, najvećem u regionu i jednom od većih te vrste u Evropi, demonstriran je rad amfibije "Truxor 5045" proizvedene u Švedskoj, čiji je vlasnik Nacionalni park "Palić", čiji su direktor i radnici koji su učestvovali u prezentaciji mašine, dva dana besplatno "doterivali" Plavsko jezero, smešteno na nadmorskoj visini od 906 metara.

- Jezero nije vlasništvo samo nas Plavljana. Ovuda godišnje prođe na hiljade stranaca, od čijih pitanja se ponekad zastidim - kaže Reković, koji naglašava da je poslednji trenutak za akciju na jezeru i vodotocima na kojim se nekontrolisano eksploatiše šljunak, tako da mulj stiže u povećanim količinama u njegove vode i "seda" na dno, tamo gde se kriju kapitalni primerci mladice, štuke, pastrmke...

- Videli su svi u Plavu, a nadam se i šire, da spasa za jezero ima. Mi se ne mirimo sa njegovim nestankom, ne mire se ni naši iseljenici koji će pomoći, ali, pomoć se pre svega čeka iz "kase" u Podgorici, jer, ako mi sami ne krenemo u zaštitu naših prirodnih lepota i ostavštine za budućnost, kako će nas se setiti oni koji žive daleko od nas i čija pomoć sigurno neće izostati.

RADILA DVA DANA

- Mašina je radila oko dva dana, ali se pokazalo da se jezero može spasti. Njen rad je skup, koliko znam oko 600 evra po satu, i potrebno je duže od mesec dana rada da bi se jezero očistilo, za šta treba ogromna suma novca, koju Opština Plav i Plavljani nemaju. Međutim, najvažnije je da je dokazano, što sam oduvek tvrdio, da pored ove mere, ali i niza drugih, ima "leka" za jezero - kaže Reković, koji se nada da će demonstracija mogućnosti ove mašine prenuti iz sna mnoge kojima je posao briga o prirodi.

IBRO KREĆE U AKCIJU

Ibro Reković, koji ovih dana kreće u novu akciju spasavanja jezera, što je, posle "gostovanja" specijalne amfibije kojom je "majstor" upravljao džojstikom, i pred čijim naletom je nestajala trska i isisavan mulj, praktično realna stvar. Naravno, ako se ne budu "peglale" rupe u budžetima opljačkanih opština i firmi i to parama koje u vidu balvana stižu i sa obala jezera koje "gutaju" trska, šaš i mulj...