Vojvođanske priče: Vakcinom do svetske slave

U VREME kada je Austrougarska monarhija sprovodila kolonizaciju teritorije Srpskog vojvodstva uglavnom nemačkim življem, dolazeći u ove krajeve kao misionar i reformatorski sveštenik i knjižar, Adolf Hempt poreklom sa današnje teritorije Belgije, nije mogao ni da nasluti da će njegov sin istog imena postati doktor medicine i pre tačno 95 godina u Novom Sadu, gde je rođen 1874, osnovati Pasterov zavod, i ostati ubeležen kao njegov prvi direktor. Ovog septembra se obeležava taj značajan jubilej.

U svetu poznatog eksperta za besnilo dr Adolfa Hempta, plemićkog porekla, njegova vakcina protiv besnila daleko je nadživela. Od 1925. kada je praktično došao do formule svoje vakcine, njena proizvodnja u Jugoslaviji je trajala sve do 1983. godine, a u susednoj Mađarskoj šest godina duže. Većina evropskih zemalja je prihvatila Hemptovu vakcinu i decenijama je proizvodila za ljude i životinje.

Decembra 1921. dr Hempt, koji je za vreme Prvog svetskog rata kao rezervni oficir u činu potpukovnika, bio komandant vojne bolnice u Trstu, postavljen je na mesto odgovornog referenta javnozdravstvenog odeljenja Ministarstva zdravlja za Banat, Bačku i Baranju. A potom, od 24. novembra 1922. za upravnika Pasterovog zavoda u Novom Sadu.

Hemptov, nekoliko decenija kasnije naslednik na mestu prvog čoveka Pasterovog zavoda, prof. dr Dušan Lalošević, povodom 130 godina od rođenja i više od 60 godina od Hemptove smrti, posvetio mu je knjigu i otrgao zavod od zaborava. Između korica je ovekovečio da je od zidanja zgrade novog zavoda do razvoja nove vakcine protiv besnila koja je njegovom prethodniku donela svetsku slavu, do razvoja velikog Higijenskog zavoda kome je bio direktor, i da je dr Hempt više od deceniju naporno radio, ne štedeći ni zdravlje. Kada je Novosadski zavod dovršen, od juna 1922. obavlja upravljačke poslove.

Ostalo je zapisano da je to “vrlo lepo udešen mali zavod... Zgodan položaj Novog Sada sa dobrom saobraćajnom mrežom učiniće ovaj zavod najbolje posećenim u našoj zemlji”.

Na osnovu tih podataka može se zaključiti da je dr Hempt već od februara 1921. bio u Novom Sadu i sigurno radio na njegovoj izgradnji, a vakcinacija protiv besnila je započela juna sledeće godine.

Današnja moderna laboratorija Pasterovog zavoda

- Uviđajući koliko su dotadašnje procedure komplikovane, dugotrajne i nedovoljno standardizovane, dr Hempt je pristupio izradi modifikacije Pasterove vakcine. Kombinujući najbolje procedure publikovane do tada, 1925. objavio je modofikaciju vakcine koja se spravljala od mozga kunića, a kasnije jaganjaca inficiranih virusom fixe.

Kada je već došao do formulacije svoje vakcine, dr Hempt je boravio u Pasterovom institutu u Parizu i 1925. godine objavio svoj prvi rad o novoj vakcini u tada jednom od najčuvenijih časopisa, “Analima Pasterovog instituta”.

Zapis sa jedne od knjiga poklonjenih biblioteci

Po njegovoj metodi vakcinacija je trajala samo šest dana, što je po drugim metodama vakcinacije koje su trajale od 14 do 21 dan, bio vrlo revolucionaran napredak.

Druga tekovina Hemptovog rada bila je da je vakcina sadržala potpuno mrtav virus, inaktivisan a očuvane imunogenosti, po čemu je Hempt opet bio prvi u svetu. Iz tih razloga njegova vakcina je bila bezbedna i laka za primenu, u staklenim ampulama, dok su drugi Pasterovi zavodi spravljali svežu vakcinu i prilagođavali tretman svakom pojedinačnom pacijentu.

Dr Adolf Hempt

U vreme kada je imenovan za direktora, dr Hempt je sa suprugom Marijom Vinkler, kojom se oženio 1903. godine i izrodili osmoro dece, pet sinova i tri kćeri, živeo u relativno skromnoj drvenoj zgradi na sprat, baraci podignutoj u krugu bolnice i Pasterovog zavoda. Tu je sa porodicom proveo nekoliko godina, dok nije izgradio porodičnu kuću nedaleko od Pasterovog zavoda u današnjoj ulici koja nosi ime dr Hempta.

Pasterovim zavodom rukovodio je i za vreme Drugog svetskog rata, do prerane smrti 1943. Sahranjen je na reformatskom groblju u Novom Sadu, a njegov grob je pod zaštitom novosadskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Mikroskop iz 19. veka, iz Hemptovog vremena

RELIGIOZAN ČOVEK, BIBLIJA NA STOLU

DR Hempt je bio religiozan i uvek je držao na stolu jedno antikvarno holandsko izdanje Biblije (inkunabula) koju je mnogo voleo. Bio je načitan, a posebno je sakupljao medicinske knjige, neke i vrlo retke i stare, koje je poklonio biblioteci Pasterovog zavoda.

Dr Hempt sa suprugom Marijom, pet sinova i tri kćeri

ZAVOD JEDAN OD NAJPOZNATIJIH U SVETU

TRIDESETIH godina 20. veka u Novom Sadu i Kraljevini Jugoslaviji Pasterov zavod bio je jedan od najpoznatijih u svetu, u koji su dolazili brojni strani lekari da se upoznaju sa proizvodnjom Hemptove vakcine protiv besnila.

Osoblje i pacijenti ispred prve zgrade Pasterovog zavoda

SPOMENIK KULTURE

ZAVOD za zaštitu spomenika kulture je 1997. predložio da Pasterov zavod dobije status spomenika kulture, što je Vlada Srbije 2001. i potvrdila. U samoj odluci o proglašenju, pominje se dr Adolf Hempt kao veliki naučnik i autor nove metode primene antirabične vakcine.

Porodična kuća Hemptovih u Novom Sadu

OMILjENI LEKAR U LUKAVCU

HEMPT je kao vojni pitomac u 24. godini diplomirao medicinu na Univerzitetu u Gracu. Godine 1905. je napustio aktivnu vojnu službu i preuzeo mesto opštinskog lekara u Lukavcu, kod Tuzle, u današnjoj Bosni. U ovom rudarskom gradiću ostao je do Prvog svetskog rata.

Posle sloma Austrougarske, dr Hempt nije otišao u Beč, gde je kao mlad počeo karijeru, već se vratio u Lukavac i bio praktični lekar, u narodu vrlo omiljen. I danas Zdravstveni centar u tom mestu njega pominje kao osnivača.