I starke vraća u život

ISPRED obućarske radnje u beogradskom naselju Mirijevo, čeka sredovečni gospodin sa parom starih cipela. Proviruje, ali ne ulazi. Čeka majstora.

- Izvolite, mogu li da vam pomognem - pita ga mlada žena sa majstorskom keceljom.

- Čekam obućara, kada dolazi?

- Drugog majstora osim mene ovde nema - ljubazno odgovara vlasnica obućarske radnje "Er Žak".

Ovo je scena sa kojom se, kako kaže, Maja Vojinović (34) često sreće, iako ovaj zanat uspešno radi gotovo deceniju!

- Sumnjičavi su samo oni koji prvi put dolaze - priča Maja. - Čim vide prve popravljene cipele, postaju stalne mušterije. Obućarsku radnju, koju sam nasledila, držao je moj deda Todor Ilić, u Bulevaru kralja Aleksandra, još od 1953. godine. Posao je nastavio moj otac Žarko, a posle njegove smrti, ja sam nasledila njega. U toj radnji sam radila donedavno, kada sam posao prenela ovde.

Malena, skockana radnja na Mirijevskom vencu već na prvi pogled odudara od drugih obućarskih. U njoj se odmah prepozna da gazduje "ženska ruka". Umesto uobičajenog nereda od alata, šila, klešta, presa, kalupa i drugih mašina, u ovom lokalu vlada skladna, živopisna slika. Na pultu desetine teglica sa ekserima, nitnama, drikerima, u uglu stilska fotelja, a sa druge strane starinski stočić za čišćenje cipela. Obuća uredno složena na policama koje prekrivaju ceo zid.

- Još dok je otac bio živ, obožavala sam da s njim provodi vreme dok je pendžetirao, lakirao, proširivao i pravio novu obuću - nastavlja Maja. - Mnogima je ovo što radim neobično. Smatraju da se bavim muškim zanatom. Možda zato i sada imam mnogo više ženskih mušterija. Većina mi kaže da su napokon našle majstora koji ih razume. Pažljivom ženskom oku ne promiče i da guma na đonovima koje stavljam uvek prati boju obuće. Presudno je, verovatno, to što vide da svaku cipelu radim kao da je moja.

A nema toga što Maja u ovom poslu ne može da uradi. Za razliku od drugih, ona ide u korak sa vremenom i popravlja patike, najčešće "starke", krpi ih, ušiva, lepi, menja postavu... Na salonkama i damskim cipelama dovoljno je da "presvuče" samo štiklu i da izgledaju kao nove. Devojke su saznale da njihove omiljene ugg zimske čizmice vraća u život. A mnogi se oduševe kada čuju da popravlja i rolere, kofere...

- Još od vremena kada sam zamenila prvi đon, zaista volim ovaj posao - kaže Maja. - Trudim se da pratim sve inovacije i ne bojim se posla. Nema toga šta ne mogu da popravim, ali uvek kažem mušterijama kada im je to neisplativo. Tako čuvam ne samo svoje mušterije, već i ugled ovog zanata. Najveća želja ipak mi je da kreiram i proizvodim cipele i tašne, "u paketu".

PRESUDILE SANDALE

- Da otac konačno bude siguran šta mogu u ovom zanatu, doprinela je baka iz komšiluka - objašnjava Maja. - Donela je dva para novih sandala da ih prepravimo tako da može da ih obuje i da budu udobne njenoj oštećenoj levoj peti. Posle rasprave, u kojoj je otac tvrdio da još nisam spremna za to, dogovorili smo se da svako udari "svoju" sandalu da vidimo ko će bolje. Na kraju, baka je bila oduševljena mojim izumom na njenoj sandali, a otac je znao da ima naslednika.