LJUBAV ŠUMADINCA I VIJETNAMKE: An postala Anastasija

UPOZNALI su se u jednom pariskom dvorištu i odmah zaljubili. Na prvi pogled. Uzeli su se, a sada planiraju i crkveno venčanje.

Bojan Denić (30), po struci elektromehaničar, rodom iz šumadijske opštine Lapovo i An Ngujen (22), studenkinja informatike iz Vijetnama, koji već duže žive u Parizu, svoju ljubav su pred Božić krunisali venčanjem u Francuskoj, a neveste je, ovih dana, krštenjem u Srbiji prihvatila pravoslavnu veru.

Dvoje mladih i lepih sa dva kontinenta upoznali su se pre pet godina, baš u predvečerje, kada su se prva svetla palila nad Parizom. Sve se dogodilo u dvorištu jedne stambene zgrade. Bojan je pošao da vidi druga, An drugaricu. Drug i drugarica su se već poznavali, a Bojan i An su se tek sreli. Tvrde da su se odmah zavoleli i oboje veruju da je to bila njihova neizbežna sudbina.

Sutra uveče celo društvo izašlo je u pab.

- Bojan je već tada bio zaljubljen u mene, nije prestajao da me gleda - kaže An.

- A ja sam narednog jutra dobio poruku u kojoj mi An zahvaljuje što sam je iz paba ispratio kući - dodaje Bojan.

I, ljubav je polako činila svoje.

- Prvih nekoliko meseci smo malo razgovarali, jer Bojan nije znao dovoljno francuski, pa sam ja brzo učila srpski da bismo se lakše razumeli - objašnjava An zašto danas veoma dobro govori naš jezik.

Odmah posle građanskog venčanja u pariskoj opštini Kurbovua, počeli su da planiraju dolazak u Srbiju, jer je An želela da se pravoslavno krsti.

- Uvek sam mislila kako je lepo kad neko veruje u nešto - kaže An. - Ja sam verovala da ću imati porodicu, da će moja deca biti krštena, da ću se ja krstiti i zbog toga ćemo Bojan i ja biti sjedinjeni u jednoj veri.

Gosti iz Francuske u Lapovo su doputovali početkom avgusta. Došla je i mladina majka - Thi Thu - i bratić, Artur. Oduševljeni su kako su ih dočekali Bojanovi roditelji - otac Života i majka Milica, brojna familija i prijatelji.

An je krštena u mesnoj crkvi Sveta mati Paraskeva. Kuma je bila Gordana Vrhovac, a sveštenik Milenko Stakić. An je dobila pravoslavno krsno ime Anastasija, a prihvatila je i Bojanovo prezime Denić. Naredni korak biće i crkveno venčanje.

- Planiramo da se venčamo u srpskoj crkvi, i to što pre. To će biti još jedan srećan događaj za oboje - kaze Bojan.

Bojan i An gotovo jednoglasno poručuju: "Ako veruješ u Hrista, ne može ti niko ništa." Zato oni svim srcem vole pravoslavnu crkvu i daruju njene hramove. Finansijski su pomogli izradu metalnih zvona i oslikavanje fresaka u hramu Svete mati Paraskeve u Lapovu.

Bojan i An ispred Crkve Svete mati Paraskeve

PRAVI VERNIK

- KADA me je Bojan poveo u pravoslvanu crkvu u Parizu, uverila sam se da je dobar čovek i pravi vernik, a takav ne može da čini loša dela - kaže An.