Prete nam nove vrste insekata

ZA 100 godina, Alpi bi mogli potpuno da se otope, pod vodom će biti Njujork, London, uragani će postati sve razorniji, Sahara sve zelenija, amazonske šume će nestati, a životinje će menjati svoja vekovna staništa... Ovo su najdramatičnija predviđanja mogućih posledica globalnog zagrevanja od kojih strahuje stanovništvo širom planete.

Neka su počela i da se ostvaruju, a sa svih strana stižu upozorenja na već primetne promene u biljnom i životinjskom svetu. Otopljavanje, kažu naučnici, pomera dosadašnje granice njihovih teritorija, jer se živi svet pomera za klimom kojoj je prilagođen. Poslednjih godina, u nekim krajevima Evrope, a i Srbije, uočene su vrste kojih ranije nije bilo. To što među njima ima i prenosilaca zaraznih bolesti opravdava strepnju stanovništva od budućeg života sa takvim "komšijama", ali i strah od aktiviranja "opasnih starih vrsta" koje su stolećima hibernirale i čekale "svojih pet minuta".

- Podeljena su mišljenja naučnika o mogućim pomeranjima dosadašnjih granica životinjskih vrsta - kaže dr Željko Tomanović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. - Evidentno je, međutim, da poslednjih desetak godina imamo veliki broj životinjskih vrsta, a posebno insekata, za koje je ranije bilo nezamislivo da mogu živeti u kontinentalnom delu Evrope. Veliki gradovi, u kojima su temperature više, predstavljaju posebne oaze za mnoge egzotične vrste insekata iz tropskih i suptropskih predela.

Po rečima našeg sagovornika, spisak novih životinjskih vrsta u Srbiji, koje su inače dosad živele isključivo u krajevima sa toplijom klimom - prilično je dug!

- Ove vrste ne samo da su registrovane u Evropi i Srbiji, već se intenzivno šire - kaže Tomanović. - Istovremeno potiskuju i ugrožavaju domaće vrste izazivajući tako poremećaje u eko-sistemima. Mnoge od njih su potencijalni prenosnici bolesti kod ljudi i životinja ili značajne štetočine u poljoprivrednoj proizvodnji.

Najpoznatiji nezvani gost je, kako kaže naš sagovornik, tigrasti komarac. Njegov egipatski rođak još nije stigao u Srbiju, ali u Evropu jeste. Registrovan je u Holandiji i na istočnim obalama Crnog mora.

- Poreklom iz jugoistočne Azije, tigrasti komarac je prisutan u većini susednih zemalja, a u Srbiji je registrovan u klopkama na granici sa Crnom Gorom - kaže Tomanović. - Svakako da bi detaljnija stručna istraživanja koja su neophodna, potvrdila šire prisustvo ove vrste i kod nas. Ovaj komarac je prenosilac više od 20 vrsta različitih virusa na ljude, ali sam siguran da je u Evropi njegov potencijal za prenošenje bolesti manji nego u jugoistočnoj Aziji. Egipatski komarac je, takođe, prenosilac nekoliko vrsta virusa, a među njima i zika virusa. S obzirom na to da je već registrovan u Evropi, svakako je potencijalni problem u bliskoj budućnosti.

Mnogobrojni su, takođe, i oni koji strahuju da nove vrste donose i nove bolesti. Strepe da se u okolnostima sve toplije klime, u naše krajeve mogu doseliti i novi sojevi bakterija ili aktivirati neki stari koji su dugo mirovali.

- Novi sojevi bakterija mogu da stignu, a kada je reč o starim, nisam siguran da se to može dogoditi - kaže Tomanović. - Dolaskom vrsta insekata koji mogu da prenose bolesti, svakako se povećava mogućnost za nove bolesti, jer neki od njih prenose i bakterijske infekcije. Na primer, malarija je u prošlosti bila prisutna u Južnoj Evropi i na jugu Srbije, tokom 2011. godine imali smo epidemiju malarije u Grčkoj.

UGROZILI VOĆE I POVRĆE

Globalno otopljavanje, u Srbiju, zasada, nije preselilo nove vrste zmija, škorpija ili nekih drugih "egzotičnih" vrsta - kaže naš sagovornik. - Stigao je, međutim, paradajzov moljac, poreklom iz Južne Amerike, koji stvara ogromne probleme u proizvodnji paradajza u Evropi i u našoj zemlji. Odnedavno imamo i voćnu mušicu iz tropske i suptropske Azije, koja mnogo ugrožava jagodičasto voće u Srbiji, naročito maline i kupine.