Opet smo preživeli!

SVAKI put kad se vratim iz avanture u prirodi, žena me dočeka rečima: "Opet si preživeo!" - kroz šalu priča Beograđanin Nenad Lazić, koji, zajedno s Draganom Milovanovićem, već godinama organizuje "kampove preživljavanja" širom Srbije.

Obuku snalaženja u prirodi ovog tima Serbian survival outfitters do sada je prošlo stotinak polaznika, među kojima, ovog leta na Goču, i grupa beogradskih srednjoškolaca.

- Avanturisti koji nam se priključuju na putovanjima upoznaju poznate lokacije, šume, planine, kanjone, ali iz drugog ugla i na sasvim drugačiji način, ne utabanim turističkim stazama - priča Lazić. - S nama otkriju i kako da zapale vatru, uz pomoć drveta trenjem ili kamenom i kremenom. Pokažemo im kako se pravi zaklon u divljini, kako da nađu izvore, prečiste vodu i šta sve iz prirode mogu da iskoriste za ishranu.

Sa Nenadom i Draganom, ali i Žarkom Šušnjarom, na jučerašnjem kratkom kursu preživljavanja, proveli smo dan u Lipovačkoj šumi. Ovim beogradskim "survajverima" ni jučerašnja kiša i hladnoća nisu smetale da uživaju u svakoj veštini koju su nam pokazali.

- Svi u kampu zaduženi su za poneki posao, a red i pravila ponašnja i mere bezbednosti moraju da se poštuju - priča Lazić, dok mu se s ranca i lovačkog šešira cedi kiša.

Gazimo granje, žbunove kupina, hodajući ka dubini Lipovačke šume.

- Šuma je prepuna hrane - priča Dragan, koji je u ekipi zadužen za nabavku namirnica i spremanje jela od onoga što pronađe i ubere. - Šumska trpeza razlikuje se ne samo od jednog do drugog godišnjeg doba, već gotovo od jednog do drugog meseca. Nekada se jede koren, nekada izdanak ili samo list. Za današnji ručak planiram pečurke golubače i varivo od mišjakinje, biljke koja se sprema poput spanaća. Lonac će biti bogatiji ukoliko nađemo i seme od koprive, korenje od čička i ukusno lišće medveđe šape.

Mesto za pripremanje logora je pronađeno. Umesto uobičajene pokrivke od granja, trske i šiblja, čija bi ilustracija za naše oči trajala dugo, ovoga puta je, zbog sve jače kiše, između tri velika stabla razapeta šatorska cirada. Dok Nenad i Žarko sakupljaju grančice i granje trulog i oborenog debla, Dragan je otišao do potoka po vodu i da sakupi biljke.

- Uprkos kiši, unutra su grane suve - objašnjava Laki. - Da bismo zapalili vatru, moramo da sastružemo tanke kore grana koje lakše primaju varnicu. Ovoga puta ćemo ih napraviti uz pomoć kamena koji sam pronašao na Adi i čeličnog ocila. Bitno je samo da kamen bude tvrđi od ocila da bi pravio varnice.

Ubrzo se na žaru našao i kazan. Dragan nam pravi odličan čaj od listova kupine. Mali džak napunio je gljivama golubačama, a kesu mišjakinjom, koprivom, tu su i bokvica, cikorija... Čaj pijemo iz kukse, neobične činije koju je Lazić napravio od brezovog drveta.

- Ove godine na Goču jeli smo pržene skakavce i jaja od mrava - priča Dragan. - Pili smo brezov sok, kafu od prženog i samlevenog žira, spremali vinogradsarske puževe... Od kupina, zove i divlje jabuke spremili smo odličan džem. Koprive smo spremali na hiljadu načina, a od borovih iglica kuvali čaj koji je izuzetno bogat vitaminom C. Lepo smo se gostili.

KADA ne idemo na duže, višednevne kampove, volimo da dođemo u Lipovačku šumu - pričaju vodiči. - Ovde smo viđali srne, zečeve, gmizavce i vodozemce. Najopasniji momenat bio je na Goču, kad smo u toku noći čuli bučno tumaranje oko šatora i mislili da su divlje svinje, ali smo ujutru u snegu zatekli tragove medveđih šapa. Nemila scena je bila i kada su nas opkolili divlji konji. Događalo se i da se neko od nas otruje gljivom ili biljkom, ali čajevi od lekovitih travki uvek pomognu.