Lopate više nema, sad leče molitvama

ODLUKOM vladike raško-prizrenskog Teodosija, ugašen je Duhovno-rehabilitacioni centar Crna reka kod Tutina, poznat po lečenju narkomana iz Srbije i dijaspore. Umesto u ovoj "ustanovi", zavisnici od droge sada se "leče" na Poljoprivrednom gazdinstvu istoimenog manastira, koje je pod direktnom kontrolom oca Hrizostoma, igumana ove svetinje.

Zadatak novoformiranog gazdinstva je da održava manastirsko imanje, farme, voćnjake, šume, ali i da nastavi misiju odvikavanja mladih ljudi od - narkotika.

- Sve strukture našeg centra, koji je duže od decenije poslovao kao posebna ustanova, pripojene su Poljoprivrednom gazdinstvu manastira Crna reka i sada smo pod direktnom jurisdikcijom igumana Hrizostoma i manastirskog bratstva - objašnjava sveštenik Dejan Jakovljević, koji je poslednjih godina bio upravnik Duhovno-rehabilitacionog centra Crna reka. - Zajedno funkcionišemo i zajedno se, uz rad, druženje, sport i molitve, borimo da mladi zavisnici, koji ovamo dolaze dobrovoljno, svojim kućama i porodicama odu "očišćeni" od ovog zla. Sada nas je manje, ali mnogo bolje funkcionišemo.

Na novoformiranom gazdinstvu ima mesta za 52 zavisnika. Trenutno ih je dvadesetak. Uskoro će ih, naglašava otac Dejan, biti više, jer je puno zainteresovanih da dođu u Crnu reku i pokušaju da se izleče. Javljaju se mladići poreklom sa prostora bivše Jugoslavije čak i iz Kanade, Amerike, Australije....

Manastir Crna reka

- Ranije smo primali svakoga ko dođe, bez ikakve selekcije - kaže Jakovljević. - U nekim periodima imali smo i po stotinu štićenika. Sada zadržavamo samo one za koje procenimo da stvarno imaju snage i želje da se izbore sa porokom koji preti da im potpuno uništi život. Mada je ovde bilo raznih skandala, koji su nam naneli mnogo štete, naši rezultati su izvanredni, jer su gotovo svi koji su duže boravili u centru "izlečeni". Otišli su svojim porodicama i sada su normalni ljudi. Neki su postali uspešni poslovni ljudi, neki nastavili studije, neki čekaju posao... Samo deset odsto ponovo se vratilo drogi. Zato očekujemo da ćemo na gazdinstvu, gde imamo još bolje uslove za rad i boravak, imati još veći procenat izlečenih.

Duborezačka radionica

Jakovljević naglašava da odavno više nema "lopate" i prisile, koje je primenjivao nekadašnji upravnik Branko Peranović i dodaje da godinama nije zabeležen ni najmanji incident. Sve se rešava dogovorom, uz lepu reč i pomoć Svetog Petra Koriškog - Čudotvorca, zaštitnika crnorečkog pećinskog manastira, uz čije mošti se štićenici svakodnevno mole.

- Ovde sam dve godine, o drogi više i ne razmišljam - ističe mladić iz Beograda. - Mogao bih već sada da se vratim u moj rodni grad, ali se bojim starog društva. Najviše vremena provodim u duborezačkoj radionici, postao sam majstor u ovoj oblasti i to me, uz lepotu ovih predela, druženje i molitve u manastiru svakodnevo ispunjava.

RADOM "OTPLAĆUJU" BORAVAK

Ko god želi, može da dođe u Crnu reku i da pokuša da se besplatno izleči od bolesti zavisnosti. Mogu da dođu i oni koji nemaju ni dinara u džepu, važno je da imaju čvrstu želju da pobede drogu. Radom u šumi, sečom drva za manastir i za gazdinstvo, u pekari, kuhinji ili na ekonomiji "otplatiće" svoj boravak. Imućniji simbolično mogu i da pomognu kolektivu da pokrije svoje troškove koji nisu mali.