Pokojnike zaziđivali sa zlatom

RIMSKI "grad mrtvih" sa dosad neviđenim nalazima koji će promeniti istoriju širenja hrišćanstva u Evropi otkriven je pre nekoliko dana u zaleđu termoelektrane u Kostolcu, na prostoru gradskog groblja antičkog Viminacijuma. Arheolozi intenzivno istražuju ovaj prostor, jer će na njemu biti izgrađen treći blok električne centrale.

- Do otkrića Viminacijuma smatralo se da je nemoguće naći veću nekropolu od one u Intercisi, današnjoj Dunaujvaroši, sa 5.000 grobova - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac Arheološkog projekta Viminacijum. - Zato je svetska senzacija bilo otkriće "grada mrtvih" sa 14.000 grobova, tokom podizanja prve termoelektrane u Kostolcu. Sad očekujemo da otvorimo još 10.000 grobnica, što čini Viminacijum jedinstvenim u svetu.

Ogromna nekropola prestonice provincije Gornje Mezije koristila se od 1. do 6. veka, a pokojnici su sahranjivani u šest nivoa, što govori o brojnosti stanovništva. Arheolozi ističu da nije samo broj grobnica spektakularan. Ovih dana oni su otkrili duboko pod zemljom ranohrišćansku memoriju, ujedno grobnicu i hram, a u njoj malu riznicu izuzetno retkih zlatnika. Građevina je imala krstoobraznu osnovu sa ulazom na južnoj strani, gde se stepenicima spuštalo duboko u centralnu prostoriju memorije, dok su u kracima krsta napravljena po tri lokulusa, grobna mesta.

- Zlatnici su iz 5. veka, a ovde su čuvani u većim količinama - kaže prof. dr Korać. - To je vreme hunskih upada, i verovatno je vlasnik, kada su napadači naišli, u žurbi zgrabio toliku gomilu zlatnika da nije ni obratio pažnju na sedam koji su ostali u skrivnici. Memorija nam je postavila i jednu neobičnu zagonetku. Pokojnici u njoj bili su zamalterisani, kao da je neko želeo da ih zadrži u grobu, što nije zabeleženo nigde u svetu. Pokojnici ne izlaze iz grobova, zar ne? Ovde je očigledno izuzetno mesto susreta prethrišćanskih kultova i hrišćanske vere.

Novotkrivena nekropola Viminacijuma baca novo svetlo na razvoj, širenje i običaje ranog hrišćanstva.

- Sad imamo potvrdu o tome da su hrišćani i mnogobošci živeli i sahranjivali se jedni kraj drugih, što ukazuje na to da u početku uopše nije bilo animoziteta među njima - kaže prof. dr Korać. - Mi smo 40 godina tražili centralnu baziliku ili, današnjim rečima rečeno, grobljansku crkvu. Posle otkrića ove memorije, pitamo se da li je reč o pogrešnom konceptu. Izgleda da su u vreme ranog hrišćanstva ovakve grobnice bile i hramovi. Svetost hramu daje ugledan pokojnik i postavlja se pitanje ko je tu sahranjen.

Memorija se koristila od 3. do 5. veka u kontinuitetu, odnosno od vremena kad je donet ukaz o toleranciji hrišćanstva do doba kad ono postaje jedina rimska državna religija. Luksuzan izgled i način održavanja objekta ukazuju na to da bi ovde moglo biti mesto gde su sahranjivani viminacijumski episkopi.

Jedna od grobnica u kojoj su posmrtni ostaci zazidani cementom

Viminacijum, velika raskrsnica, od početka je bio na glavnom putu širenja hrišćanstva "religije gradova". On leži na biblijskom apostolskom putu Svetog Andreja i učenika Svetog Pavla. Memorija ukazuje na to da su, čak i kad su postojale rane crkve, neki hrišćani nastavili da održavaju obrede i gozbe ljubavi u podzemlju, kao u katakombama.

- Memorija se nalazila potpuno ispod zemlje i silazak u nju je simbolizovao ulazak u zagrobni svet, što podseća na paganske misterije, ali nalazi nesumnjivo ukazuju da su ovde sahranjeni hrišćani - kaže arheolog dr Nemanja Mrđić. - Ovo je veoma luksuzan objekat koji je mogao da sagradi samo neko vrlo bogat. Tokom dva veka upotrebe memorija je doživela i veliku rekonstrukciju, kad su freske iz doba ranog hrišćanstva okrečene. To znači da ona zadržava značaj, iako se i samo hrišćanstvo menja.

U najezdi Huna u 5. veku, Viminacijum je opljačan i spaljen, a zbog neodbranjivog položaja u ravnici, on se više nikada ne obnavlja na istom mestu. Potpuno novi grad gradi car Justinijan, a ostatke stare metropole pokrivaju zemlja i rastinje.

- Kraj memorije otkrili smo i srednjovekovnu ugarsku nekropolu iz 8. i 9. veka, što pokazuje da je ona i tada smatrana svetim mestom - kaže dr Saša Redžić. - S obzirom na to da je Viminacijum opusteo, nije jasno kako je sačuvana uspomena na ovo sveto mesto, koje se, uz to, nalazilo i pod zemljom.

Pronađeni zlatnici potiču iz 5. veka

U Viminacijumu će 2018. biti održan svetski kongres arheologa koji će okupiti 1.200 najznačajnijih arheologa - najavio je juče ministar trgovine Rasim Ljajić, i istakao da do tada treba uraditi još mnogo toga kako bi ovo arheološko nalazište, koje godišnje poseti oko 80.000 ljudi, bilo prikazano u najboljem svetlu.

Ljajić je juče izjavio i da su potrebna veća ulaganja u banje u Srbiji, ali i bolja ponuda turističkih sadržaja kako bi dolazio što veći broj stranih turista, kojih je sada svega 18 odsto.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"