U slučaju nepogode izbegavati visoke objekte: Kad zagrmi, na zemlju

NEMA ničeg opasnijeg nego "štrčati" kada udaraju gromovi. Zato u širokom luku treba izbegavati usamljena visoka stabla i objekte, kao i vodene površine. A ako zaklon u zgradi, kući, ili bilo kakvom zidanom zdanju, nije ni blizu, potražiti grm ili nisko rastinje. Ako je svuda okolo samo polje i čistina, onda je najbolje leći i ne remetiti putanju elektromagnetnih talasa iz grmljavinskih oblaka.

Ovako za "Novosti" objašnjava kako bi trebalo da se ponaša u slučaju grmljavine, munja i gromova, meteorolog Nedeljko Todorović.

- Najvažnija je preventiva, jer nema idealnog zaklona od udara groma - kaže naš sagovornik. - U stambenim zgradama, u ušuškanim stanovima je najbezbednija varijanta. Zato, oni koji planiraju radove u poljima, poslove na otvorenom, odlazak na kupališta, jezera, reke, ili bazene, pre svega treba da pogledaju meteorološku prognozu. I obavezno odlože sve ako je najavljena grmljavina. U slučaju da su se već zadesili napolju, a nevreme počinje, od momenta kada sevnu prve munje, treba tražiti zaklon. Nikako uz visoka stabla i objekte ne privlačiti gromove.

Kako Todorović kaže, grom je strujni tok naelektrisanih čestica, koji iz visokih slojeva atmosfere ide ka zemlji ili između oblaka, unutar kog postoji visoki napon i čiji udar je opasan po život ljudi! Kada dođe do proboja naelektrisanih čestica kroz atmosferu, prvo se vidi munja, a posle munje stiže i zvučni efekat groma - grmljavina.

- Udar groma može ozbiljno da povredi, izazove opekotine, ali i da usmrti - objašnjava Todorović. - Pre svega, može da izazove oštećenje tkiva, prestanak srčanog rada, disanja i gubitak svesti. Žrtvi udara groma može se istog trenutka prići, jer ne predstavlja opasnost po onog ko joj ukazuje pomoć. Ukoliko je bez svesti, ne diše, potrebno ga je postaviti na bok, tako da se obezbedi ukoliko je moguće da diše.

Najsigurnije, kako kaže naš sagovornik, ali ne i stoprocentno bezbedno skrovište je u čvrstom zidanom objektu. Na ravnom polju i u vodi nikako ne treba ostajati, jer gromovi udaraju u ono što "štrči".

Po rečima našeg sagovornika, i zidana usamljena kuća može da bude meta groma. Grom ne može direktno da usmrti ljude u automobilu koji je udario grom, ali može da se strada od posledica požara. Može da se dogodi da grom udari u trafostanicu i struja koja "protrči" uništi u kućama sve električne uređaje, a mogu da stradaju i ljudi ako u tom momentu budu u kontaktu sa nekom od mašina. Zato se savetuje u slučaju nevremena isključivanje svih električnih uređaja.

- U proseku grmljavina traje oko deset minuta, ali može da se zadrži i do nekoliko sati - objašnjava naš sagovornik. Radarski može da se prati njegova putanja, ali ne i da se predvidi gde će se dogoditi udar.

MERENjE UDALjENOSTI GROMA

OD trenutka kada vidite munju, brojite dok ne čujete grmljavinu, a potom taj broj pomnožite sa 340 i dobićete tačnu razdaljinu od mesta gde je udario grom - precizirao je profesor Mlađen Ćurić iz Instituta za meteorologiju, u izjavi za naš list. - Da se zaštitite, ukoliko ste na otvorenom, dovoljno je da čučnete da ne biste bili najviša tačka. Osim toga, sklonite se od drveća i obavezno isključite mobilne telefone jer su izvor jonizujućeg zračenja i "mamac" za munje.

PODACI
* Zapremina grmljavinskog oblaka je 10 kubnih kilometara
* Ako je od munje do groma prošla jedna sekunda, udarac groma udaljen je 340 metara
* Temperatura vazduha u okolini munje dostiže 20.000 stepeni Celzijusovih
* Sekunde od trenutka kada se vidi munja do grmljavine pomnože se sa 340 i dobijeni broj - tačna je razdaljina od mesta gde je udario grom