Mobe u u Murtenici: Rabadžijo, volove odmori

SA kamena na kamen staju volovi na strmini i teskobi zvanoj Sutjeska. Biraju poneko udubljenje što ga je na oblom i klizavom kamenju urezalo vreme i voda Crnješkog potoka. Poleti trupac, udara volove u rebra i noge, tera im jaram za rogove... Posle nedavne male mature, 15-godišnji Miloš Paunović polaže i prvi rabadžijski ispit. Ko tu prođe sa trupcem "na vlaci" - upisuje se u odrasle i rabadžije Murtenice. Ovde se rabadžiluk uči odmalena i tako je otkad se pamti i seče japija za kuću i druge građevine, da se deca školuju, pa za trošak i merak...

- Kad zavoliš volove i šumu ništa nije teško. A Peronja i Šaronja pametni, naučeni, slušaju me - cedi kroz zube oznojeni Miloš, dole na ušću Crnješkog potoka u Belu reku.

Tek stasalog rabadžiju Miloša i tri godine mlađeg Dragomira Jadžića, što se ceo dan lomataju niz potok, jedan od najstarijih rabadžija - Mlađen Žunić (56), podseća na gorak hleb:

- Od Sutjeske ne postiji gori kolovoz na Murtenici, u potoku je pokretno kamenje, a sa obe strane stene i opasnosti. Ovuda sam od 16. godine prošao hiljadu puta! Nema na meni dela tela gde me nije udario vo ili balvan?! A znate li šta je crnje od crnog gavrana? Pa, rabadžija i miraždžija!

Nisu rabadžije Murtenice na glasu samo po spretnosti i izdržljivosti u vrletima planine, već i po solidarnosti i drugarstvu. Pokazala je to i nedavna moba, starinski način ispomaganja u radu, sa 11 volovskih zaprega, kod 21-godišnjeg Milana Žunića.

- Nema drugog puta, pa smo iz dva kilometra udaljene šume Jelav niz Sutjesku na kamionski put dovukli tridesetak kubika građe. Pa, kad bih ja to sam izvukao, mogu u gori samo da plačem? - kazuje Milan predveče, kad su od umora i vrućine popadali i volovi i ljudi.

Planinci vični svakoj nevolji i muci

Sabrale se rabadžije iz familija Žunići, Jadžići, Drndarevići, Paunovići, Vatazovići, Milićevići. Pored onih iz zaseoka Jagnjila u Kućanima, gde gotovo svaka druga kuća gaji volove, došli i sa druge strane planine, sa Marića reke iz Negbine.

- Bosi su mi volovi, nisam ih potkivao, ali sam morao doći. Zaslužili su to Milan i njegov pokojni otac Vasilije. A bez sloge i mobe se u ovim gudurama ne može opstati - podseća Ljubomir Panović, koji je na mobi vukao i trupce od po kubik i po.

OBUĆA VOLOVA - 5.000 DINARA

OBUĆA volova - metalne ploče i ruke potkivača - koštaju 5.000 dinara. Kad su "na vlaci", obuća im traje mesec i po dana, a nevolja nas je naučila da u šumu nosimo potkivački pribor, pa zamenimo ploču na kopitama volova ili začas napravimo jaram, umesto slomljenog, kazuju u trenucima predaha Zoran Drndarević i Milojko Vatazović.

Najmlađi rabadžija Miloš Paunović na kolovozu Sutjeske

ZAPREGA ČUVA PODMLADAK

- ZAPREGE su nezamenljive u pojedinim delovima planine, a čuvaju podmladak i stabla četinara i bukova i zato su u prednosti nad čekrcima traktora i tegljača koji ojade goru. Par dobrih volova za vuču košta i do 4.000 evra, a najbolji su starosti pet-šest godina i sa oko 15 tovara težine - tvrde u Kućanima.