Vojvođanske priče: Kad se porez plaćao glavicama

NARUČIVALA ga je vojska. Njime su isceljivali rane, pa i plaćali porez... Trebao je Turcima, Austrijancima i Ugarima. Ali, kažu da su se u gajenju najbolje pokazali Srbi iz Like i Bosne, koji su u 20. veku i “ozvaničili” slavu specifične vrste kupusa, nastale vekovnom selekcijom u ataru Futoga.

A sve je, kako priča Goran Puača, predsednik Udruženja “Futoški kupus”, i jedan od najupućenijih u istoriju ovog neobičnog povrća, prvog koje je u Srbiji, još 2008. godine, dobilo zaštitu geografskog porekla, krenulo odavno, još kada se pojavila potreba da se za porodicu obezbedi zdrava i trajna hrana tokom zime...

- Prvi pisani tragovi o kupusu iz Futoga, sežu do Turaka, i do popisa iz 1578. godine, kada se pominje proizvodnja kupusa u Futogu - priča Puača. - Odlaskom Turaka, u 17. veku unapređuje se poljoprivredna proizvodnja, pa samim tim i proizvodnja kupusa, a obnavlja se futoški Mitrovdanski vašar.

Tada su, do ovog malog mesta, koje je vekovima bila i luka na Dunavu, ponosan je Puača, stizali trgovci sa kamilama i šajkama iz Persije, sa Bliskog istoka, iz Turske, Rusije, Austrije...

- U to vreme Lajpciški vašar se sa našim vašarom jedva mogao meriti - kaže Puača. - Imali smo jedan od najvećih vašara u Evropi, koji se održavao sve do kraja 18. veka. Zahvaljujući tome, povrtarsko selo postaje varoš, poznata upravo po po proizvodnji futoškog kupusa. Samim tim, ni ne čudi sledeći natpis, prema kome 1721. carska vojska potražuje više od 1.200 kilograma kupusa, a šezdseset godina kasnije, 1785. godine, Andrija Odri, sreski načelnik, izveštava da u Futogu svi gaje poznati futoški kupus i da će, kad ga prodaju platiti porez carevini.

Upamćeno je i da su 1796. stanovnici Vukovara i Iriga, pogođenih kugom, tražili 10.000 glavica futoškog kupusa.

- Napredak, u 18. veku, dotiče se i poljoprivrede, a Futog se kao regionalni centar još više razvija - navodi Puača. - Dunavom, iz našeg sela tada plovi po 10 carskih brodova punih robe prema Budimpešti i Beču, a zahvaljujući trgovcima, futoški kupus stiže do Bačke, Srema, Slavonije, a i dvora u Pešti i Beču. Stvari se još bolje razvijaju, kada Futog postaje posed grofovske porodice Kotek.

Oni koriste već stečene “pozicije” kupusa, pa sa vlastelinstva, koje je uz Futog, obuhvatalo i Begeč, Gložan, Petrovac i Kisač, od sredine 19. veka, sve do kraja druge decenije 20. veka, plasiraju kupus. Izgradnjom puteva i prolaskom pruge kroz Futog, ovo povrće stiže na tržište širom Evrope.

- Naravno, posle Prvog svetskog rata, dolaze na ovaj prostor i novi stanovnici, mahom iz Bosne i Like, a, naravno da bake, koje se sele, nose ono što vole, pa su se tu našla i neka nova semena kupusa za sarmu, pa se tako već poznati kupus dodatno oplemenjuje - veli Puača. - Posle Prvog svetskog rata, takođe, u Futogu se osniva Niža poljoprivredna škola, a posle Drugog svetskog rata ona prerasta u Srednju poljoprivrednu školu. Ovo se odražava i na proizvodnju kupusa, tako od tada imamo ceo niz naučnih radova, koji se bave upravo ovim povrćem. Samim tim, logičan nastavak bila je zaštita geografskog porekla...

Trgovci, česti posetioci, stizali sa kamilama i šajkama

Najbolji za sarmu

ORIGINALNI, sertifikovani futoški kupus trenutno gaji tridesetak gazdinstava, a ova vrsta kupusa se, kako objašnjava Puača, prepoznaje po tome što ima manje žile, glavica je belja, a kad se presečete rastresita je. Uz to, mora se napomenuti i da je pravi, futoški kupus, mnogo teže proizvesti nego hibridne sorte, ali i da je, za razliku od hibrida, ovaj kupus neuporedivo kvalitetniji, ukusniji, lakše se kiseli i, što je najvažnije, zdrav je i lekovit, a naravno, i nezamenjiv za pripremu sarme.

Futoški vašar jedan od najvećih u Evropi, održavao se sve do kraja 18. veka

KVALITET SAČUVAN DO DANAS

POLjOPRIVREDNA struka, inače, objašnjava kako je viševekovnim gajenjem kupusa u futoškom ataru formirana sorta koja se po kvalitetnim osobinama izdvaja od drugih i time određuje izvorni naziv. Geografski položaj, klima i sastav zemljišta bili su presudni u stvaranju sorte. Futoški kupus je, međutim, kroz vekove, trpeo određene promene uslovljene klimatskim, prirodnim i ljudskim faktorima, ali je sva kvalitetna svojstva zadržao do danas.