Procvetao živi fosil na Ostrozubu

DECENIJAMA nakon što je Josif Pančić na padinama Ostrozuba otkrio zeleniče smatralo se da ovaj endem i biljni relikt samo vegetira na ovom prostoru i da nikada ne procveta. Međutim, grupa biologa i botaničara okupljenih u Južnomoravsku botaničku školu davne 1983.godine dokazala je da je slavni biolog bio u zabludi i da krajem maja zeleniče ukrase beli, grozdasti cvetovi. U čast tog otkrića svake godine organizuje se pohod na Zeleničje, bukovu šumu na 1.300 metara nadmorske visine, gde je jedno od četiri staništa u svetu ove biljke.

Ovaj živi fosil, koji je preživeo ledeno doba, istražuje se već 100 godina, od 1886. godine kada je Pančić zajedno sa svojim prijateljima doktorom Petrovićem i profesorom Ničićem, direktorom vranjske gimnazije, i zvanično upisao Srbiju kao stanište ove biljke. Ona u svetu raste samo još u Bugarskoj na dve lokacije, na Kavkazu i u Iranu.

- Još ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da li je ovaj kraj dobio ime po biljci ili je obrnuto. Najvažnije je ipak da zeleniče cveta, odnosno da ima sve uslove da se regenetativno razvija a ne da samo vegetira - kaže prof. dr Vlastimir Stamenković, jedan od osnivača Južnomoravske botaničke škole. Zajedno sa profesorom Novicom Ranđelovićem zalaže se za očuvanje i promociju biljke koja je jedinstvena po mnogo čemu.

Prvo, njeno stanište je bio Mediteran i teško je objasniti kako je uspela da preživi u bukovoj šumi gde vlada, za njene uslove, surova kontinentalna klima. Čitavu njenu populaciju čine desetak grmova u prečniku od stotinak metara. To je najstrože zaštićena zona u kojoj je priroda netaknuta. Pored Pančićeve omorike i ramonde jedan je od retkih endema i relikta naše flore.

- Koliko je otkriće da zeleniče cveta značajno govore i imena koja su se 1983. godine uključila u njegovo proučavanje. Pored Vidaka Jovanovića, Miodraga Ružića, Spasa Sotirova uključio se i engleski biolog Dejvid Hil. Ova šuma je bila jedna velika laboratorija na otvorenom, gde smo ispitali sve moguće uslove za razvoj "lovor višnje", kako se još naziva - naveo je Ranđelović koji je po ko zna koji put održao predavanje u bukovoj šumi pored grma zeleničeta. Pažljivo su ga pratili zaljubljenici u prirodu iz Vlasotinca, Leskovca, Ćuprije i Jagodine od kojih su neki po prvi put imali priliku da vide kako izgleda to "čudo prirode". Turistički radnici iz Vlasotinca ovim pohodom obeležili su Dan planete zemlje, uključile su se i "Srbijašume" koje brinu o staništu biljke, jer svima je stalo da zeleniče opstane na ovom području.

Inače, pisci udžbenika i dalje su nepravedni prema ovoj biljci i pišu da ona "ne cveta" iako je još pre više od 30 godina dokazano suprotno.

- Pančić bi bio srećan da je doživeo ovo otkriće. On je "sumnjao" da ipak cveta ali nije imao dokaze - kažu biolozi.

Zadovoljni učesnici pohoda na zasluženom odmoru

ZASLUGA DRAGANA ŠUCE

PROFESOR Ranđelović priseća se da je za otriće o cvetanju zeleničeta zaslužan Dragan Šuca iz Leskovca. Daleke 1983. godine je bio u grupi studenata koje je Ranđelović vodio na teren da se upoznaju sa florom Ostrozuba.

- Hodali smo šumom i u jednom trenutku on je počeo da uzvikuje: "Procvetao, procvetao". Nije mogao doći k sebi da nam objasni o čemu se radi, toliko je bio uzbuđen. Naravno i mi smo podelili to uzbuđenje jer je zaista opovrgnuta jedna velika zabluda, a to je da "zeleniče ne cveta".