Pet nesreća palo na petoro Radulovića

PETOČLANA porodica Radulović iz Čačka ostala je bez krova nad glavom, kada je u njihovoj kući preksinoć oko 19 časova, najverovatnije zbog loših elektroinstalacija, izbio požar. Tri večeri Žikica (37), njegova supruga Nataša (29) i majka Jela (65) spavaju u dvorištu, na kiši, pod najlonom, dok njegovo troje dece Aleksandar (13), Anđela (10) i Marko (7) spavaju kod komšija.

Da nesreća bude veća, ovo je peta tragedija koja je zadesila ovu porodicu - počev od bombardovanja 1999. godine, kada im je dom od siline detonacije potpuno uništen, preko poplava koje su ih dva puta pogodile, i sve opustošile, do požara od pre tri godine, kada im je najmlađi sin Marko zadobio teške opekotine opasne po život.

- Bili smo u nadnici da zaradimo deci hleba kad se sve dogodilo. Svekrva je bila kod kuće sa decom. Najstariji sin Aleksandar čuo je da je nešto puklo u kući, a potom je video i da gori krevet. Dotrčao je do babe, koja je bila u dvorištu i pozvao je da mu pomogne da ugase plamen. Za to je, nažalost, bilo kasno. Sve nam je izgorelo - kroz suze nam je ispričala Nataša.

Za tili čas, pre nego što su došli vatrogasci, vatra je progutala sve što su Radulovići teškom mukom godinama stvarali. Iza požara ostao je samo garež.

- Deca su nam ostala bez odeće, obuće, bez knjiga za školu, bez kreveta i ćebeta - jada se baba Jela. - Do sada smo sve tragedije sami preživljavali, snalazili se i obnavljali kuću, ali ovo je kap u prepunoj čaši naših muka. Ne možemo više da živimo, nemamo od čega... Molimo sve koji mogu da nam pomognu bilo kako... svaka pomoć nam je dobrodošla.

Žikica, koji, inače radi u JKP "Komunalac" veli nam da nije navikao da živi od tuđe milostinje, već od svoga rada, ali da ovoga puta mora da moli.

- Posle bombardovanja sami smo obnovili kuću, posle svake poplave bez ičije pomoći smo sve sredili, a posle prethodnog požara uzeo sam kredit da bismo obnovili kuću. Tako sada primam pola plate, oko 12.000 dinara, koliko je i mojoj majci penzija. Od toga živimo - kazao nam je Žikica. - Radim i druge poslove - kopam, farbam, fizikališem... sve radim, kao i moja žena koja je sa mnom često u nadnici. Nikada nisam prosio. Ovoga puta... nemam kako. Moram da molim... Zbog dece, da imaju šta da pojedu i da se obuku.

KOMŠIJE POMAŽU

Plemenite komšije od dana tragedije pomažu Radulovićima, donose im da jedu, da se obuku... Aleksandra su odmah nakon požara poslali na ekskurziju sa školom - komšije su mu platile ovo putovanje.

Zovem ih kod mene na ručak. Nemam ni ja mnogo, ali ono što imam podelićemo - kazala nam je komšinica Rosa Milojević.

NAMUČENA DECA

Aleksandar i Anđela, inače su odlični učenici, dok Marko zbog preživljenog stresa od prošlog požara tek ove godine polazi u prvi razred. Njih troje su zapravo Žikicina deca iz prvog braka.

Posle sporazumnog razvoda sa svojom bivšom suprugom najstariji sin pripao je meni, a dvoje mlađih majci. Oni su ubrzo zbog teškog zanemarivanja od strane majke završili u domu. Posle teške borbe uspeo sam da ih dobijem i da ih dovedem da žive sa mnom - rekao nam je Žikica. - Marko je pre tri godine u požaru zadobio teške opekotine, bio je na Institutu za majku i dete 52 dana. Tada je doživeo šok, a, evo sada ga je nesreća opet snašla...