Poslednji glanc pred Putinov dolazak

VRH ruske države i crkve, od predsednika Vladimira Putina do patrijarha Kirila, prisustvovaće od 27. do 29. maja proslavi hiljadugodišnjice samostalnog ruskog monaštva na Svetoj Gori. Po zvaničnim najavama, ona će se održati u manastiru Svetog Pantelejmona, poznatog pod imenom Novi Rusik, koji se nalazi na obali Atosa.

Reporter "Novosti" imao je izuzetnu privilegiju da pre dva dana poseti ovaj najveći među svetogorskim manastirima i na licu mesta sazna da će svečana služba Božja biti održana i u obnovljenom Starom Rusiku. Tu je u srednjem veku nastao prvobitni samostalni ruski manastir u kom je monaški postrig primio srpski princ Rastko i započeo duhovni put na kom je postao svetitelj Sava.

Od tada su veze Pantelejmona i Srba neraskidive. Tokom tatarsko-mongolske okupacije Rusije između 1346. i 1500, većina kaluđera koji su ga održavali bili su Srbi. Početkom 16. veka gotovo celokupno monaštvo bilo je srpsko.

Zbog dolaska najvišeg ruskog rukovodstva na Svetu Goru celokupan prostor ruskog manastira je već mesec dana pod posebnim nadzorom, a prijem hodočasnika je obustavljen. Igrom slučaja, grupu srpskih planinara iz kluba "Kopaonik" koji su ovih dana obilazili manastire Atosa starim monaškim stazama, strahovito nevreme zateklo je baš ispred Pantelejmona. Ruski monasi su učinili izuzetan presedan i primili Srbe na konak u ogroman kompleks Novog Rusika od blistavo belog mermera, u kom je do revolucije živelo više od 2.000 monaha.

Reporter "Novosti" bio je član ove ekspedicije koja je posetila i Stari Rusik iz 11. veka, u planini iznad sadašnjeg imperijalnog manastirskog kompleksa, koji je sazdan krajem 19. veka pod pokroviteljstvim carske porodice Romanovih.

Od srednjovekovnog manastira, koji je u to vreme bio čuven po prelepom živopisu, danas je ostao očuvan samo pirg u kom se zamonašio Sveti Sava. Veliki saborni hram Starog Rusika građen počekom 20. veka i posvećen Svetom Pantelejmonu nikad nije zaživeo, jer je njegovu gradnju prekinula revolucija 1917. godine.

- Sada se ovaj sveti hram prvi put u svojoj istoriji oslikava za veliku proslavu, kojoj će prisustvovati vrh Rusije, čime se nastavlja tradicija prekinuta revolucijom - rekao nam je slikar Viktor Gončarov, koji sa još 10 umetnika godinu dana danonoćno radi na ulepšavanju hrama. - Od starog Rusika ostao je samo pirg sa paraklisom Svetog Save Srpskog, gde se on zamonašio i bacio pramen kose vojnicima svog oca koji su pokušali da ga vrate kući.

Na pitanje otkud tako dobro poznaje srpsko predanje, Gončarov je jednostavno konstatovao: "Pa, mi Rusi i Srbi smo braća" i poveo u posetu pirgu Svetog Save srpske goste koji su se popeli na planinu uprkos kiši i gustoj magli.

Iz tog oblaka samo se nazirala monumentalna zgrada sabornog hrama, koja sada blista od zlata i zidnih slika. Među najvažnijim freskama s desne strane ogromnog oltara stoji velika figura Svetog Save Srpskog, koji je bio izuzetno poštovan i u Rusiji.

SRBI I PANTELEJMON

PRVI ruski manastir na Atosu postojao je još u vreme kneza Vladimira u 10. veku. Pokroviteljstvo cara Dušana naročito je doprinelo materijalnom oporavku manastira tokom mongolsko--tatarske okupacije Rusije. Sačuvano je pismo despotice Angeline Branković ruskom knezu Vasiliju Ivanoviću kojim traži da Rusik uzme pod svoju zaštitu. Posle 1917. i komunističke revolucije, tek 2006. Vladimir Putin dolazi kao prvi ruski lider u posetu Svetom Pantelejmonu.