Dom kao uskršnje jaje

ŠARENO kao uskršnje jaje! Tako izgledaju dvorište i porodična kuća Slavka Nikolića (78) iz Smedereva, koji je gotovo svaku ciglu, kamen, saksiju, pa čak i kante za smeće i drva za ogrev, oslikao raznim bojama i motivima. Čitavu deceniju ovaj elektroničar po struci, a umetnik po duši, bojama šareni svoje dvorište i izaziva osmehe i radost na licima komšija i prolaznika.

Najveselije dvorište u Smederevu nalazi se u naselju Carina, u Ulici oslobođenja. Tu je Slavko, iako duboko u osmoj deceniji života, oslobodio svoj duh.

- Potrebno je otvoriti, osloboditi sebe. Oslikavanjem izražavam sebe, svoju kreativnost i ljubav - kaže ovaj neumorni stvaralac.

Gotovo ceo radni vek Slavko je proveo u Švajcarskoj. Kada se sa suprugom vratio u Smederevo, prepustio se svojim umetničkim strastima.

Dan po dan, godina po godina, zahvaljujući svom pozitivnom duhu i neiscrpnoj energiji, od svog dvorišta napravio je neobičnu izložbenu postavku.

- Želeo sam da spojim prirodu i okruženje. Tako sam počeo da oslikavam ogradu, fasadu, stepenište, saksije... Ideje dolaze, treba imati mašte, a pre svega ljubavi i volje.

Kaže, postavke se menjaju, zavisi od godišnjeg doba ili prilika. Posebno mesto dao je portretima Tesle i Novaka Đokovića. Na fasadi je oslikao Dunav i srednjovekovnu Tvrđavu, simbole Smedereva, devojke koje nogama muljaju grožđe za vino. Tu su životinje, cveće, narodni običaji i rituali.

Slavko četkicom zalazi svuda. Boje su na svim mogućim predmetima, čak je oslikao i drva za ogrev. U šarama pirotskog ćilima oslikao je beton gde se nalazi baštenski sto i gde se sa komšijama odmara, pije kafu, a popije i poneku rakiju.

Pod verandom, na starim vratima i prozorskim krilima, drvenim panjevima, stolicama, oslikani su najrazličitiji motivi - od srpskog seljaka do azijske plesačice. Čak ima i klovnova, koji su, kaže Slavko, veliki umetnici.

Radi akrilnim, betonskim bojama koje se, priznaje, ispiraju, ali on sve popravlja neumorno. Svaki predmet koji je ofarban ima neku vrednost, poručuje ovaj čovek pun vedrine.

Priznaje, radi za svoju dušu, ali i sa namerom da probudi lepe emocije.

- Dok sam sa četkicom, srećan sam, a hoću i da ljudima poklonim nešto lepo, toplo, da im izmamim osmeh - kaže Slavko, koga posebnim čini nesvakidašnja želja da ugodi nepoznatim prolaznicima.

A svako ko prođe pored Nikolićeve kuće, mora u nju da pogleda. Neko se čudi, neko se divi, ali se svako nasmeje.

- Želim ljudima da pružim neku radost. Svako se raduje i nasmeje kad prođe. Deci se sviđa najviše. Stalno ulaze u dvorište da vide sve te crteže i boje - kaže Slavko, koji bi voleo da sva dvorišta i fasade budu vesele poput njegovih.

Priprema se za sledeći izazov, oslikavanje zadnje strane fasade kuće. Tu će, uskoro, osvanuti plaža, samo još nije odlučio da li će to biti neka sa Dunava ili morska.

SUPRUGA POMAŽE

- KORISTIM uglavnom samo pokretne merdevine. Ljudi se čude kako radim bez skele na velikim visinama. Osmislio sam da četku vežem za letvu, da mogu sa zemlje da dohvatim krov - kaže i dodaje da mu supruga Biserka mnogo pomaže. - Zajedno osmišljavamo motive, dogovaramo se. Ona mi je glavna sekretarica, kod nje je fond.