Vojvođanske priče: Dole buržoazija! Živeo proletarijat!

POLICIJSKI nadzor je danima pre bio pojačavan, a u punoj borbenoj gotovosti često je bila i vojska. Primenjivana su i "preventivna" hapšenja, a okupljanje većih grupa ljudi na ulicama takođe je moglo da se završi hapšenjem...

Ne, ne govorimo o merama borbe protiv terorizma, koje se primenjuju poslednjih meseci širom sveta. Ovako se može opisati atmosfera pred radnički praznik - Prvi maj, krajem 19. i početkom 20. veka, u Novom Sadu.

Represivne mere, manjeg ili većeg obima, kako su zabeležili istoričari, primenjivane su još od 1890. godine, kada je stotinak radnika u Novom Sadu održalo radnički zbor, u znak sećanja na čikaški radnički bunt iz 1886. godine, kada je na desetine hiljada radnika izašlo na ulice, zahtevajući bolje uslove rada. Svečaniji deo usledio je tek tri dana kasnije.

Miroslava M. Jovičin, istoričar sindikalne borbe radnika Novog Sada za veća prava, priča na kako je proslava Prvog maja 1905. bila najsvečanija, ali i kako su, dve godine kasnije, vlasti zabranile proslavu ovog praznika, ali da je on ipak obeležen tako što je toga dana rad obustavilo 19 krznarskih radnika.

- Štrajkači su tražili desetočasovni radni dan, uvođenje Prvog maja u kalendar plaćenih praznika, da minimalna plata bude 14 kruna nedeljno, a starijim radnicima 24 krune - zapisao je Jovičin. - Obeležavanje Prvog maja kao radničkog praznika, u prvoj fazi razvitka radničkog pokreta, imalo je mnogo veći značaj od pukog proslavljanja. Tog dana proletarijat je, po pravilu, zaustavljao rad, pokazujući time borbenost i snagu, ukazujući režimu i poslodavcima na spremnost da u svojoj borbi istraje do kraja.

Posebno dugo je, kako je zabeležio Jovičin, bila pamćena proslava Prvog maja 1924. godine, tada već u zajedničkoj državi - Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Karakteriše je, uz borbu za veća prava, i borba među raznim strujama unutar samog radničkog pokreta...

- Već poslednjih dana aprila, te 1924. godine, po gradu su bili izlepljeni plakati i deljeni leci Nezavisnih sindikata, koji su radništvo obaveštavali o mestu i programu proslave - napisao je Jovičin. - Pripadnici socijalista i njihovih sindikata su ih kidali, ili preko njih prelepljivali svoje. Aktivisti Nezavisnih sindikata su išli za socijalistima i opet preko njihovih lepili svoje plakate i sve to je trajalo nekoliko dana.

Svečani govor povodom 1. maja

Tada je reformistima dosadila ova ulična kampanja, pa su, kako piše Jovičin, kod policije izdejstvovali zabranu komunističkog letka. Zabrana je povlačila krivičnu odgovornost za izvršioce, ali to nije sprečilo skojevce da nastave sa akcijom.

- Noću, 29. na 30. april, ceo grad je bio izlepljen hiljadama plakata, dok su ulice i gradski trgovi bili zasuti lecima novosadske organizacije Nezavisnih sindikata, sa Prvomajskim manifestom i pozivom radnicima i građanstvu da prisustvuju proslavi Prvog maja u njihovoj organizaciji - navodi Jovičin. - Grad je 30. aprila osvanuo crven od plakata i letaka, kojih je bilo čak i na zgradi policije i Gradske kuće, a na ulazu u Okružni sud, u kome se danas nalazi Arhiv Vojvodine, plakat je pokidao sam državni tužilac, što je Novosađanima dalo priliku da se javno šale na račun šefa političkog odeljenja novosadske policije Đakova, komentarom kako su mu komunisti o nos okačili svoj crveni plakat...

Samog 1. maja nastupila je masovna obustava rada. Već u ranim jutarnjim časovima, radnici su se pripremali za Prvomajski zbor, čije je održavanje zakazano u dvorani bioskopa "Apolo". Pred sam početak Prvomajskog zbora, oko devet časova, u dvorištu bioskopske zgrade i ispred nje, na ulici, okupilo se gotovo 4.000 radnika, praznično obučenih, sa crvenim trakama i karanfilom na reveru.

Partizani učesnici prvomajske proslave

- Tada je stigla patrola policije, predvođena narednikom, koji je saopštio organizatorima proslave da je zbor, kao i sav ostali program proslave zabranjen, te da se okupljeni radnici odmah raziđu i vrate se na posao - kazuje Jovičin. - Dok je rasprava sa policajcima još trajala, otvorio se sporedni ulaz Gradske kuće, iz kojeg je izašla grupa pohapšenih komunističkih sindikalnih aktivista, povezanih u lance i okružena naoružanim žandarmima. Ova čudna povorka je izazvala tajac među okupljenim radnicima, prošla pored njih i nastavila kretanje preko Trga oslobođenja do Okružnog suda.

Uranak na Fruškoj gori između dva rata

Nekoliko stotina radnika, koji su se zatekli na ulici ispred bioskopa "Apolo", spontano je krenulo za povorkom sa uhapšenicima, a ova "počasna pratnja" je, idući ka zgradi suda, stalno rasla, uzvikujući parole: Dole buržoazija! Živeo proletarijat!

Prvomajska povorka nekoliko godina posle oslobođenja

Demonstracije protiv hapšenja nastavljene su ispred zgrade Okružnog suda, sve dok policija nije rasterala protestni skup. Program proslave je ipak nastavljen u Kameničkom parku kraj Dunava, gde je nekoliko stotina mlađih radnika izvelo prigodni umetnički program, a na izletu je Blagoje Parović, radnički i komunistički vođa, održao govor o istorijskom značaju Prvog maja...

Proslava 1. maja 1945. godine

UPOZORENjE VOJVODE MIŠIĆA

ISTORIČARI su, takođe, primetili kako se status radnika nije mnogo promenio ni posle ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pošto se u arhivima čuva dokument koji je potpisao vojvoda Živojin Mišić, i koji govori kako je potrebno obratiti pažnju na opasnost od komunizma, posebno u vreme Prvog maja.

POSLE RATA UZ ROŠTILj

VEĆ 1945. godine, i pre kraja Drugog svetskog rata, Prvi maj se slavi sasvim drugačije. Novo, socijalističko društvo toga dana pokazuje najnovija dostignuća, snagu i moć novog čoveka. Proslave su, prvih godina posle rata masovne, često u njima učestvuje i vojska, represivne mere se primenjuju, ali protiv onih koji - u proslavi ne učestvuju. Kako su godine prolazile, Prvi maj, od dana kada se prisećalo borbe za radnička prava, postajao je dan kada se porodica okuplja, odlazi u prirodu i sa prijateljima, najčešće uz roštilj, uživa u odmoru...

Posleratni prvomajski pano

Drugovi i drugarice!

Radnička klasa u Jugoslaviji kao i u celom svetu proslavlja svoj praznik rada 1. maj potpunom obustavom rada, manifestujući svoje opravdane zahteve.

Toga dana radnička klasa u Novom Sadu kao i u celoj zemlji zajedno sa Nezavisnim Radničkim Sindikatima, Nezavisnom Radničkom Partijom i Radničkom Omladinom Jugoslavije podiže svoj glas: Protiv političke reakcije, protiv Zakona o zaštiti države, a za slobodu rada i organizovanja Nezavisnih Radničkih Sindikata, Nezavisne Radničke Partije i Radničke Omladine Jugoslavije.

Protiv besposlice, a za najpotpuniju državnu i opštinsku pomoć besposlenim radnicima i radnicama.

Za jedinstveni front proletarijata i organizaciono jedinstvo sindikalnog pokreta!

Za savez radnika i seljaka, za radničko-seljaču vladu!

Zemlju seljacima bez ikakve naknade!

Savez sa Sovjetskom Rusijom!

Živela klasna svest proletarijata!