Crtaju svaku reč poslanika

ZASEDNjE Skupštine Srbije. Poslanici raspravljaju, diskutuju, razmenjuju mišljenja... Za posebnim stolom, u centralnom delu parlamenta, sedi dama i brzo beleži svaku njihovu reč. Posle desetak minuta zamenjuje je druga. I ona zapisuje sve što predstavnici naroda izgovore. Čak i dobacivanja ako se odnose na raspravu. One su debatni stenografi. Najpažljiviji slušaoci narodnih poslanika. Znalci retkog, gotovo zaboravljenog zanimanja. Ipak, njihov rad u Skupštini je - nezamenljiv.

Za vreme zasedanja, dok traje rasprava, ove dame mogu da zabeleže više od 105 reči, odnosno 250 slogova u minutu. To postižu zahvaljujući svom stenografskom jeziku koji "običnom" posmatraču više liči na hijeroglife nego na precizno zapisan tuđ govor. A koliko su njihove beleške tačne i besprekorne, najbolje svedoči to što su na sudu - validan dokaz. Drugi snimci ovekovečeni diktafonima i magnetofonima mogu da se presnimavaju, seku, montiraju... Stenografske beleške su, pak, jedinstvene i nepromenljive.

- Naš posao je timski, jer izradu stenografskih beležaka radi najmanje šestoro stenografa - priča Jelena Janković, koja u Skupštini ovaj posao radi već 21 godinu. - Čim počne rasprava, stenograf beleži 10 minuta, pa ga smenjuje drugi. Odmah po završetku pisanja, stenograf dešifruje svoje beleške i diktira ih daktilografu, a sve to traje 45-50 minuta. Tim koji tokom dana radi, tu je od početka do kraja skupštinskog zasedanja, a odlazi sat kasnije, kad se arhivira poslednja zabeleška. Izrađene beleške se, potom, koriste za sastavljanje zapisnika, arhiviraju se i čuvaju kao arhivska građa. Mogu se naći u skupštinskoj biblioteci, a dan posle održavanja sednice dostupne su i na sajtu Narodne skupštine.

Osim plenarnog zasedanja koje ima prioritet, kako kaže naša sagovornica, stenografišu se i sednice skupštinskih radnih tela. Stenografi su zaposleni i u Vladi Srbije, kao i u pokrajinskom parlamentu i vladi. I svi su, isključivo, sa zvanjem - debatni stenograf.

Poseta novinara "Novosti" Skupštini se piše ovim znacima

- Kao poseban predmet, stenografija se nekada učila u srednjoj Pravno-birotehničkoj školi - kaže Bojana Danilović. - Ukinuta je, nažalost, pre nekoliko godina. Postoji mogućnost obrazovanja, obuke i dobijanja sertifikata debatnog stenografa u Pravno-poslovnoj školi, ali se na časove ide privatno. Tokom školovanja i ovladavanja veštinama ovog zanimanja, najpre se uči jezik naše stenografije sačinjen od azbuke, abecede, različitih geometrijskih oblika, znakova interpunkcije i skraćenica. Ti naši hijeroglifi su veština crtanja govora, jer živu reč beleže brzinom kojom je izgovorena.

Posle obuke, prema rečima naših sagovornica, polaže se završni ispit. Najpre za korespondentnog stenografa koji beleži 60 reči u minutu, potom za zvanje stenografa koji piše 80-90 reči za minut, dok je za najviši nivo debatnog stenografa "granica" 105 reči u minutu.

- Da bi se ovladalo stenografijom, potrebno je uložiti napor i vreme kao za potpuno savladavanje nekog stranog jezika - objašnjava Adrijana Lukač. - Zanimljivo je, međutim, da jedan stenogram teško može da dešifruje iko osim "autora", jer svaka od nas, kroz praksu, osnovni stenografski jezik nadograđuje svojim znacima i skraćenicama. Zajedničko nam je, pak, da dobro poznajemo srpski jezik, njegovu gramatiku i sintaksu. A da bismo uspešno stenografisale, potrebni su brzina pisanja i reagovanja, dobro pamćenje, snalažljivost, dovitljivost, koncentracija, poznavanje materije o kojoj se raspravlja i odlično opšte obrazovanje. Stenografija nije mehanička radnja, već iziskuje umni i fizički napor.

TIM OD 11 DAMA

U ISTORIJI našeg parlamentarizma, prvi stenografi u Skupštini zaposleni su 1873. godine. Otad ovi vešti i brzi pisači beleže svaku reč poslanika. Danas je u tom timu 11 dama. Najmlađa je Dušica Jovčić (25), a najstarija Jelena Janković (45). Sa njima su i Vanja Stojanović (39), Jelena Bači (36), Bojana Danilović (29), Tijana Đogo (30), Milica Ognjanović (29), Marija Zoraja (31), Adrijana Lukač (31), Milica Glavonjić (29) i Gordana Dakić (29).