Špijuni pratili kralja bez krune

KADA je početkom marta 1945, kralj Petar II Karađorđević potpisao ukaz o postavljenju namesnika 1945, praktično je priznao svoju abdikaciju. Taj čin će pola godine kasnije i formalno biti potvrđen. Naime, 29. novembra te iste 1945. nova Titova komunistička vlast donosi odluku o ukidanju monarhije i lišava dinastiju Karađorđević svih prava.

Tih dana i godina nastupa užasavajuće zatišje u životu ekskralja. Ništa nije radio, nije imao gde da ide i malo čemu se nadao. U njegovom prisustvu nije se smela spominjati Jugoslavija, nije se smeo spominjati novac, nije se smeo spominjati kraljevski dvor.

U svojim memoarima njegova supruga, bivša kraljica Aleksandra, o tom vremenu piše:

- Često je ironično govorio “Ja sam nezaposleni kralj, a jedini posao koji znam je kako biti kralj. Obučavali su me za kraljevstvo otkako sam rođen... Utrošili su na hiljade funti, praveći, kako se ispostavilo, od mene neupotrebljivog pojedinca. Ali uspeli su u tom da zavolim svoj posao. Hoću da budem kralj i ni za šta drugo nisam spreman” - pisala je Aleksandra.

MEĐUTIM, i pored oduzimanja svih prava, kralj Petar II je za novu jugoslovensku vlast i dalje predstavljao opasnog potencijalnog protivnika. U gotovo svim evropski ambasadama bilo je nekoliko službenika koji su bili zaduženi da prate svaki njegov korak.

Prvo putovanje mladog Krađorđevića u Italiju praćeno je s velikom pažnjom. Jugoslovenski ambasador u Londonu Ljubo Leontić, pismom od 26. februara 1946, obaveštava Ministarstvo inostranih poslova:

“Kralj Petar se sprema da ode u Italiju - donosi Rojter vest od subote - gde ima dve vile njegova žena. Iz kraljeve okoline je ova vest.”

Krajem jula iste godine Petar kreće u Švajcarsku. Ambasador Ristić odmah reaguje i šalje telegram (23. jula 1946) u kome obaveštava Ministarstvo inostranih poslova i traži instrukcije šta da radi:

- Petar Karađorđević sinoć stigao preko Francuske u Švajcarsku. U Bazelu u hotelu prijavio se kao “ekskralj”’. Odmah sam posetio politički departman, gde mi je rečeno da je Petru odobreno pet nedelja boravka radi odmora. Provešće ga u San Moricu. Odobrenje je dato pod uslovom da se ne bavi politikom. U departmanu izjavljuju da on ima naš diplomatski pasoš sa vizom naše ambasade u Londonu. Ako je ovo tačno, trebalo je i mene obavestiti. Sa druge strane, saznajem da je Petar jednom novinaru kazao da ne može davati izjave dok ne dođe u kontakt sa švajcarskom vladom. Zvanično sam skrenuo pažnju i departmanu da treba sprečiti da Petar svoj boravak ovde iskoristi u političke svrhe. Molim, javite mi vaše gledište, kako po ovom tako i po slučaju Topalovića - govorio je ambasador Ristić.

U ODGOVORU Ministarstva inostranih poslova od 26. jula pisalo je: “Petar Karađorđević ima stari diplomatski pasoš: Naša ambasada u Londonu nije mu izdala vizu. Ako ima novu vizu znači da je falsifikat. Nastojte da saznate datum vize. Motrite njegovu delatnost i šaljite o tome redovito depešom izveštaj svake nedelje.”

I generalni konzulat iz Ciriha pismom od 29. jula 1946. obaveštava političko odeljenje Ministarstva inostranih poslova: “Smatramo za potrebno da obavestimo to Ministarstvo o sledećim događajima:

1. Dolazak biv. kralja Petra II u Švajcarsku.

22. o. m. stigao je na putu iz Pariza u Bazel biv. kralj Petar II u pratnji svoje punice biv. grčke kraljice Aspazije, svog ‘ađutanta’ Mr. Mooy-a i još jednog čoveka.

23. o. m. pre podne razgledao je znamenitosti u Bazelu i posetio je “Švajcarsko bankarsko društvo”, gde je podigao izvesnu sumu novca. Posle podne istog dana produžio je automobilom u Cirih. U Cirihu se zadržao do 27. o. m., a potom produžio u St. Moric, gde ostaje nekoliko nedelja na odmoru. Kako u Bazelu tako i u Cirihu, pratila su ga uvek diskretno dva švajcarska detektiva. U Bazelu nije primao nikoga, dok je u Cirihu priredio u najelitnijem hotelu ‘Bayer ay Lac’ 26. o. m. jedan manji prijem, kojem su uglavnom prisustvovali biv. oficiri, koji se nalaze u Cirihu po logorima i okolini. Inače nije primećeno da je on razvijao neku značajniju političku akciju, a niti je njegov dolazak izazvao neka jača gibanja unutar naše emigracije u Švajcarskoj. Švajcarska štampa do sada nije posvetila njegovom dolasku skoro nikakvu pažnju. Sve novine donele su samo kratke notice.

I U PISMU od 10. avgusta 1946. Vladimiru Velebitu, pomoćniku ministra inostranih poslova, ambasador Ristić pomenuo je i kralja Petra:

- I ovu priliku sam iskoristio da direktoru Političkog odeljenja skrenem pažnju da smo mi iznenađeni da švajcarska vlada dozvoljava da se na njenoj teritoriji okupljaju otvoreni protivnici današnje Jugoslavije i kuju zavere protiv nje. Naglasio sam mu, da se odmah posle Topalovića pojavio Petar Karađorđević i da me neće iznenaditi ako se jednog dana u Švajcarskoj pojavi cela bivša londonska vlada. Zbog toga sam ga molio i najenergičnije zahtevao, da se preduzmu hitno sve mere da se ovim našim protivnicima onemogući svaka akcija koja bi mogla kompromitovati naše zajedničke odnose - naveo je tada u pismu ambasador Ristić. - Gospodin Zehnder me je pažljivo saslušao i uveravao da je Petru Karađorđeviću odobreno pet nedelja boravka u Švajcarskoj radi odmora, ali pod uslovom da ne vodi nikakve političke akcije. Tom prilikom mi je još dodao da je Petar došao u Švajcarsku sa našim diplomatskim pasošem i sa vizom izdatom od naše ambasade u Londonu. Na moje iznenađenje i čuđenje, dva puta mi je ponovio da je ova viza izdata od naše republikanske ambasade u Londonu. On lično nije video vizu, ali tvrdi da ga je švajcarsko poslanstvo u Londonu tako obavestilo. Zamolio sam gospodina Zehndera da ovu stvar proveri preko nadležnih vlasti i da me izvesti - kada je viza izdata, pod kojim brojem i ko je potpisao vizu. Čim ove podatke dobijem odmah ću vas telegrafski obavestiti, kako bi se izvidelo da li se ovde radi o falsifikatu ili nečem drugom.

Venčanje, koje mu je možda i oduzelo presto