Sa pumpe u ordinaciju

CREVO za točenje goriva zameniće stetoskopom, a radnu uniformu koju koristi na benzinskoj pumpi - belim mantilom.

Ovo je epilog priče o dr Bojani Šrajer, iz Zaječara, koja posle završenog medicinskog fakulteta s prosekom 9,83 dugo nije mogla da nađe posao u branši, pa je uhlebljenje potražila na pumpi. Na lepe vesti, ipak, nije dugo čekala.

- Posle sprovedenog konkursa, komisija je donela odluku da se u radni odnos primi dr Šrajer - kazao je, za "Novosti", dr Stanislav Tadić, direktor Zdravstvenog centra u Zaječaru. - Očekujemo da nam se naša nova koleginica uskoro pridruži na poslu.

Kako red i običaji nalažu, ekipa "Novosti", koja je i objavila priču o dr Šrajer, otišla je do benzinske pumpe na kojoj radi Bojana i od budućeg lekara uzela muštuluk.

- Ko? Ja sam primljena? Počinjem da radim? Nemojte, molim vas, da se šalite - bila je zaprepašćena dr Šrajer, nakon što smo joj saopštili vest da će uskoro početi da radi u struci.

Bojana je nekoliko minuta bila u šoku. A, onda su počele da joj prilaze kolege s pumpe i da joj čestitaju.

- E, pa srećno, doktorka. Nemoj da se uobraziš sada i da nas zaboraviš - kroz šalu su Bojani govorile kolege. - Znaš li da je tačno godinu dana prošlo otkad radiš na pumpi? I, vidiš, odlaziš baš za prvi rođendan. Nije to fer sa tvoje strane.

A, Bojana? Ona je, krijući suze, primala čestitke. A kada se malo pribrala, počastila nas je kafom.

- Iskreno, nisam verovala da ću ikada raditi u struci - uspela je, nekako, da dođe k sebi ova šarmantna žena. - Hvala, stvarno hvala. Ne znam šta drugo da kažem. Jedva čekam da ispričam roditeljima.

Na pitanje kakav je osećaj što će ukoro obući beli mantil, Bojana se nasmejala.

- Pa, ne znam, verujte. Zatekli ste me. Znam samo da sam celog života želela da budem lekar - ozarila se Bojana. - Završila sam studije medicine, u roku, na fakultetu u Nišu. Imala sam toliko planova za budućnost...

I, sve je, činilo se, obećavalo da će se upravo desiti kao što je dr Bojana i želela. Ali...

- Posle završenih studija, stažirala sam pola godine u Zdravstvenom centru u Zaječaru - priča nam Bojana. - Posle toga, položila sam i državni ispit, sa desetkom. A, onda je usledilo - čekanje.

Kako se ispostavilo, jedan od najboljih mladih lekara nije bio potreban nikome u Srbiji.

- Slala sam molbe ZC Zaječar, RH centru u Gamzigradskoj banji i Medicinskoj školi u svom gradu, ali nikada mi niko nije odgovorio - odmahuje glavom Bojana. - Konkurisala sam i u Beogradu, Užicu, Zrenjaninu, Novom Sadu... Ma, šta da vam kažem. Niko me na moje molbe nije čak ni udostojio odgovora. Svuda oko mene bio je zid ćutanja.

Bojana je tri godine tražila posao. Ali, odgovora nije bilo. U međuvremenu je postala majka dečaka Lazara, koji danas ima dve godine.

- Tata je, sećam se, pre skoro godinu dana došao kući i rekao mi: "Ćerko, traže se ženski radnici na pumpi. Hoćeš li da točiš gorivo? Razumeću ako odbiješ" - nastavlja Bojana. - Odgovorila sam mu: "Hoću da radim, kako da neću." I, eto, tako sam završila na pumpi.

A onda joj se sreća ipak osmehnula. Stanari okolnih zgrada sada ostaju bez doktorke na pumpi, ali srpsko zdravstvo sigurno dobija vrednog lekara.

DELILA SAVETE, MERILA PRITISAK

U poslednjih godinu dana stanari zgrada oko pumpe su se zbližili sa Bojanom, pa su često dolazili da im pročita rezultate, izmeri pritisak, pomogne nekim savetom...

- Znači, doktorka, napuštate nas. Ali moći ćemo, valjda, preko reda da dođemo do vas, ako nam zatreba pomoć - šalile su se juče komšije sa dr Bojanom.

- Naravno - odgovorila im je ona. - Moja vrata su vam uvek otvorena.