Hoćemo Bracu konačno da izvučemo iz groba

NIJE prvi put da Sead Ćelić, Podgoričanin koji već 24 godine živi u Njujorku, pomaže zemljacima širom bivše Jugoslavije, ali je sudbina Bratislava Brace Stojkovića, Nišlije koji živi u grobnici na napuštenom Starom groblju, na njega ostavila poseban utisak. Senko, kako ga zovu prijatelji, ne može da shvati da smo kao društvo toliko posrnuli da mirno posmatramo sudbinu nesrećnika koji je u požaru izgubio oca i dom. Već 15 godina Braca je beskućnik, koji je odbijao milostinju sve dok se nije javio Senko.

- Sve što sam uradio za Bracu nije zbog imidža ili medijske pažnje, već istinski želim da čoveku promenim život. Niko ne zaslužuje tako da živi. Imam srce i dušu isto kao i Braca, i meni je nekad neko pomogao, pa vraćam koliko mogu, bez obzira na to ko je u pitanju - priča Sead iz daleke Amerike, gde srećno živi sa suprugom Elvirom i četvoro dece.

Ćelić se bavi nekretninama, a potiče iz ugledne podgoričke porodice koja se godinama bavi ugostiteljstvom.

- Nisam bogat čovek, u materijalnom smislu, ali mi ništa ne znači da izdvojim deo svog mukom zarađenog novca da nekome, kao što je Braca, pružim nadu. Kako je moguće da neko sazna gde on živi, a da ne ode i pruži mu ruku da izađe iz te grobnice. Zar je moguće ostaviti živog čoveka u grobu? Nisu mi poznate njegove porodične prilike, ali nemaju opravadanja rodbina, prijatelji i društvo koji su digli ruke od njega. Patim što smo izgubili osećaje za ljude oko nas, i to ne samo u Srbiji ili Crnoj Gori, nego je to i ovde, među dijasporom.

Elvira i Sead Ćelić

Od novca koji je Senko poslao, producent filma Gradimir Nikolić, koji je snimio dokumentarac o sudbini beskućnika, kupio je Braci odeću, hranu, obezbeđeni su mu obroci u jednom ekspres-restoranu, a u toku je postupak za dobijanje lične karte kako bi mogao da se prijavi kao korisnik socijalne pomoći. Uskoro bi trebalo da mu bude obezbeđen i pasoš, jer Senko ne krije da bi voleo da upozna Bratislava. Poslednji put je Podgoricu posetio pre tri godine kada je sahranjivao jednog od trojice braće, a pre toga su mu preminuli otac i majka, pa ga sada za rodni kraj vežu samo tužne uspomene. Ali, možda je vreme i za neke srećnije...

- Nikada nisam bio u Nišu, eto možda će to da bude povod da dođem i upoznam Bracu. Verujem da će pomoć završiti u pravim rukama, jer teško onome ko se na tuđoj muci obogati - veli Senko.

Braca je do sada odbijao pomoć jer je bio isuviše ponosan da živi od milostinje. Hranio se iz kontejnera ili od prodaje onoga što pronađe na buvljaku. I on bi voleo da upozna Senka, koji ga nije samo nahranio i obukao već mu je i vratio veru u ljude.

BRATISLAV I DALjE OŽENjEN

ADVOKAT Nataša Nikolić, koja se angažovala da pomogne oko sređivanja ličnih dokumenata, kaže da je to gotovo "nemoguća misija" jer Braca nema nijedan dokument kod sebe. Pošto niko nije hteo da prijavi Bracu na svoju adresu, moraće da to učini Centar za socijalni rad.

- Onda ćemo obezbediti ličnu kartu, a posle i pasoš. Mora se pokrenuti i ostavinski postupak nad imovinom koja je ostala nakon tragedije u kojoj je ostao bez oca, jer Braca ima majku koja živi u jednom selu. Saznala sam i da je bio oženjen, a da brak nije razveden zvanično... - nabraja Nataša redosled kojim Braci treba da vrati ljudsko i građansko dostojanstvo.