Molenbek, zona bezakonja

BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA

MOLENBEK, jedna od 19 briselskih komuna. Rominja dosadna februarska kiša, fasade sive, na ulici miriše ekstrakt jasmina. Na prvi pogled, običan orijentalni kvart, kao u ogromnom broju evropskih prestonica.

Ovaj deo Brisela stekao je u poslednje vreme neslavnu reputaciju kao glavna pozadinska teroristička zona u Evropi. Iz Molenbeka potiče više džihadista koji su otišli u Siriju, a odale su u pohod krenuli i pariski atentatori. Situacija je toliko izmakla kontroli, da je Francuskinja Nadin Riber Rajhnar, koja je u atentatu u pariskoj sali Bataklan izgubila sina Valentena, nedavno odlučila da podnese tužbu protiv belgijske države zbog toga što, po njenom mišljenju, vlasti ove zemlje nisu dovoljno učinile da bi predupredile tragediju. Prstom je naročito uprla u Molenbek.

Jedan od puteva do Molenbeka vodi preko metro stanice "Crni ribnjaci". Može se i iz drugih pravaca. Dovde dolaze i autobusi, tramvaji. Taksija, ipak, ni za lek.

Autobus 89 samo što nije naišao. Pod zaštitom stajališta, nekoliko starijih žitelja Brisela nestrpljivo ga iščekuje. Po odeći se vidi da ni posle nekoliko decenija nisu izgubili dođoške navike. Šezdesetogodišnjak pristojno odgovara kojim putem najlakše može da se stigne u centar zbivanja.

Slučajnost ili ne, tek, u polupraznom autobusu, sve žene, do jedne, zabrađene. Ima, međutim, i u drugim delovima Brisela mnogobrojnih povezanih žena i muškaraca s pantalonama do zglobova. Nije to nikakav podatak za čuđenje. Lica ljudi na sedištima zamišljena. I njih, ovde, kao i na drugim mestima, muče dnevne brige. Ljudi i ovde idu s posla i na posao. Ko ga ima.

U centru Molenbeka, odeća, obuća, hrana, sve je kao kod daleke kuće. Izlozi puni egzotike. Papuče, jagnjetina i kolači, po receptu iz Magreba. Automobili, reklo bi se, dobrog kvaliteta. Nije redak "mercedes". Na kiosku, poslednje izdanje revije "Komarac". Na naslovnoj strani, pitanje: "Koji islam se prenosi u Belgiji?" Centralna tema zaokupila je dobar deo ovog broja. Na ulici, bar sad, nema policije.

Nedaleko od kafea iz kog su braća Abdeslam krenula u krvavi pariski pir, još jedna birtija. Kafa gorka. Ljubopitljivog stranca među strancima ovde lako prepoznaju. Mnogi su u Molenbeku loše prošli.

Veliki broj mladih je bez posla, a dane uglavnom provode zavodeći svoj red. Molenbek, zato, često tretiraju kao zonu bezakonja. Raspuštena mladež ume i da vređa, napada i kamenuje policiju, vatrogasce, novinare, predstavnike javnih službi. Tu se kontrolori retko usuđuju da uđu u gradski prevoz, dok snage reda ovde zalaze samo u krajnjoj nuždi.

Opštinske vlasti u Molenbeku se brane tako što ističu da nije pošteno da se zbog nekoliko osoba etiketira cela komuna u kojoj ogromna većina ljudi živi poštujući zakon.

Samo osam stanica odavde i desetak minuta metroom, stiže se do bleštavila evropskih institucija. Za tili čas, u istoj prestonici, u nekom sasvim drugom gradu.