Naša gudža bolja od engleskog pola

U ERI globalizacije, medija, informatike prepune kompjuterskih i kojekakvih video-igara na pametnim telefonima za kojima deca luduju, mnoge posebnosti naroda se poništavaju i zamenjuju univerzalnim, često bezličnim “vrednostima”. Tradicija, običaji kao čuvari identiteta su potisnuti, zaboravljeni. Stoga se ne treba odreći starinskih dečjih igara kao vaspitnog i kulturnog blaga, jer bismo se time odrekli svojih predaka, nasleđa i korena - moto je i istraživački motiv autora u naše doba neobičnog a zanimljivog projekta “Dečje tradicionalne igre kao deo usmenog narodnog stvaralaštva”.

Iščezla igra gudže sa štapovima i oblucima je srpska preteča mondenskog sporta polo. Igre piljaka s kamenčićima, kupe sa orasima, jelečkinje barjačkinje, zuce, lončići, prastari fudbal krpenjačom umesto brendiranom loptom...

Te zanimljive zabave su imale dušu, čar koju savremene igre bez duše na pametnim uređajima, androidima nemaju. Muzej rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu dokumentarnim filmom “Enci menci” ovekovečio je te igre. Autorke su kustos Muzeja Vesna Ćurčić i psiholog Đurđina Mijatović iz Beograda, uz podršku Ministarstva kulture i milanovačke opština.

- Od 2012. dečje igre istražujemo u milanovačkim selima Gojna Gora i Brusnica, te u Raškoviću kod Knića. Pored obimnog bibliografskog rada, intervjuisali smo meštane različite dobi, dragocene rizničare te tradicije. Višegodišnjim sakupljanjem stvorena je zbirka starih igara u izvornom obliku, živom rečju svih tih ljudi sačuvana do naših dana, za sadašnje i kasnije naraštaje, za budućnost srpske etnologije. Podučavamo mlade da čuvaju nacionalni identitet.

U filmu “Enci menci” je samo deo tih igara. Zaključak projekta glasi: ta tradicija u Gojnoj Gori, najudaljenijoj od grada, sačuvana je sve do danas, a u Brusnici i Raškoviću, zbog većeg gravitiranja gradovima, tradicionalnih dečjih igara sećaju se samo najstariji meštani - objašnjava kustos Vesna Ćurčić.

Vredni tim je, sa kazivačima, dugo tragao za svakim detaljem svake stare atraktivne igre.

Moderni polo - igra gudže

- Da li je muška, ženska, mešovita, koliko takmičara učestvuje, igraju li je mlađa ili starija deca, u koje doba dana ili godine, gde, koji rekviziti se koriste...

A tek pravila: znaju li se sva unapred ili se neka tokom igre određuju, čime se nagrađuju pobednici - objašnjavaju autorke filma.

STRUČNjACI ODUŠEVLjENI

FILMOM “Enci menci” i celim projektom oduševljeni su njegovi promoteri, poznati stručnjaci - etnomuzikolog prof. dr Dimitrije Golemović i etnolog Dragomir Antonić.

- Deca su inventivna, njihove igre su zanimljive za proučavanje sa naučnog stanovišta. Sačuvala su puno toga što je nekada pripadalo odraslima - smatra prof. dr Golemović.

Fudbal krpenjačom

PODRAŽAVANjE STVARNOSTI

“OVE igre razvijaju spretnost, maštu, utiču na fizički i emocionalni razvoj dece. One su rudimenti starine, danas jedva razumljivi ostaci. Mnoge su nastale podražavanjem stvarnosti koje je nekad bilo a koja je davno iščezla, pa se jedino u dečjoj igri čuva i podsećaj na nju.” Pisao je ovako davne 1907. etnolog Tihomir Đorđević u radu “Srpske narodne igre”.