Miloš obilazi generale iza rešetaka!

KO daje, Bog mu vraća.

Ovako, za "Novosti", počinje priču Miloš Vučković iz Ugljareva kraj Trstenika, danas ugledni privatnik koji živi i radi u Nemačkoj. U Ambergu kraj Nirnberga čuven je među našim ljudim, ali ne samo u ovom delu Nemačke. Od 1992. pomaže srpskom narodu u RS i Srbiji. Ponovo se o njemu, među "našim" Nemcima priča, jer se "setio" da obiđe srpske generale koje je Haški tribunal osudio zbog navodnih ratnih zločina.

Vučković je prvo u oktobru otišao u gradić Pjotroklov Tribunalski u Poljskoj, gde "leži" general VRS Radislav Krstić. Onda se u decembru zaputio u Finsku, u zatvor "Kilamkoski", u kom je je general Nebojša Pavković. Kad se vratio kući u Nemačku i zemljacima pokazao slike i ispričao priču o putu, javili su se mnogi da mu se "pridruže". Prema Vučkovićevim rečima, već s proleća, jedan broj naših imućnijih ljudi iz Nemačke, "razviće se u strelce" po kaznionicama Evrope da bar malo ovim ljudima olakšaju robiju.

- Nikad nisam sanjao niti želeo da postanem humanitarac, neko o čijem će se "srcu" govoriti javno. Kriva je moja žena Milka. Ona je iz sela Podnožje, između Doboja i Dervente, a tamo je sve počelo u proleće 1992. - seća se Vučković. - Kad je Milka tog aprila i maja počela da plače i kuka nad sudbinom njenih, na koje su ponovo kao i 1941. godine krenule komšije Hrvati i muslimani, morao sam da se umešam. Usred tog rata otišao sam u tazbinu da vidim muku i odmah shvatio da mi žena posle svakog telefonskog razgovora ne plače bez razloga.

Skupljao je i nosio Miloš iz Nemačke u otadžbinu prvo čizme i uniforme. Onda, posle rata, novac i građevinski materijal. Zatim su se obnavljale bogomolje. Sada prikuplja pare i kupuje invalidska kolica. Sada obilazi zatvorene oficire. Veli, sve što je i potrošio vratilo mu se kroz prijateljstva, a poslovi u firmi koju vodi "sami su se nameštali".

- Ideju da odem u Poljsku dobio sam od jednog našeg oficira, proletos. Taj potpukovnik mi je pričao o Krstiću, jer je sa njim službovao na Kosmetu. Potresla me je sudbina generala bez potkolenice, koga su Alabanci u zatvoru Vejkfild u Engleskoj pokušali da prekolju. Zato sam se uputio prvo kod njega i napravio pravu stvar - u dahu će Vučković.

Naš sagovornik navodi da je susret sa generalom Krstićem bio veoma emotivan. U međuvremenu, general je prvo naučio engleski, a danas govori poljski kao pravi Poljak. Mesečno čita oko 100 knjiga.

- Kod Pavkovića sam otišao "naoružan" iskustvom od posete Krstiću - smeje se naš sagovornik. - Očekivao sam da ću naći utučenog čoveka koji je sa mesta načelnika Generalštaba pao u zatvorsku ćeliju. Međutim, on me sačekao u teget odelu sa pozom upravnika zatvora. Čuvari oko njega ličili su na zatvorenike. U ratu metak nisam opalio i kako sam siguran za sebe, toliko sam uveren i za generale, da nisu zaslužili da se srećemo iza rešetaka - kaže Vučković.